Дело

526 1 Е Л 0 (стр. 7—152), у другом — о Србији (185—237). Сваки је одељак подељеи у пододељке : геограФСки, историјско-политпчки. етиограФскп и еко помски. Више самосталнпх опажања пма у делу о Бугарској. Похвално је од писда. што се трудио да буде потпуно објектпван и подједнако расноложен према оба народа. Говорећи о дрквеној исторпји додао је и историју католичкпх миснја у Бугарској, Србијн, па д по целој Маћедоппјп. Подадп о овоме су му тачнп јер су црпенд из најпоузданијих пзвора. По њпма се видд, да онд напредују. нарочнто у Маћедоннји. Којп је чптао Јпричеково дело „Кнежевина Бугарска“ п Карића „Србију“, неће у овој књижпци наћи ништа пово, али ће му мило бити она похвална тежња пишчева, да своје сународнике упозна са нама. Који пак од наших читалаца нпсу читалн Јиричека, а желели бп сазнати што је пајважније о Бугарској и о народу у њој, могли би се овом књижнцом врло депо корпстптн. Ми им је с тога најтоилпје препоручујемо. Свет.

И С П Р А В К А’ УУ свесци за новембар у чланку Босна н Херцеговнна, на стр. 231. у глави Простор и међа, у 8. реду стоји: Книна, а треба да дође Клека.