Дело

НПШ КОРАЦИ 53 И Варшицка гледаше Стрепетова с неком особитом радозналошћу жене која је много видела, али сад наишла на нешто ново, свеже и искрено. Занесени младић није опажао те погледе и продуживао је своју ватрену филипику. — Али, Ви сте прилично ватрени... У, какав је! — проговори Валентина Марковна, кад младић заврши. Нисам ни слутила да Ви тако страсно говорите... — Ви ћете ми опростити ако сам ја можда сувшпе опоро говорио, али Ви... — Немојте... Оставите... Та ја сам Вам рекла да се нећу наљутити! — заустави га она, љубазно се дотичући руке његове. — Ја се, наравно, ни у чем не слажем с Вама — ни за једну јоту, али сам се тим не мање ја... ја наслађивала Вама, драги братанче... Вн сте тако... тако још млади!... И ја бих врло радо почешће с Вама беседила, ако и Ви нисге с раскида, — додаде она, погледајући га с бајним осмејком. — Е, а сада да пијемо чаја, па ми причајте што више о себи... П1та Ви сада радите?... С ким се састајете ?... Ко Вам се највише сви^а? Она је сада говорила с њим љубазно и просто — тоном добре сродннце, која се интересује братанцем , и Стрепетов, по својој наивности, прими њене речи за израз сродничких осећања и знатио омекша, дарнут овим добрим понашањем. Он је већ заборавио како га она беше примила први пут, и сада је налазио да је много боља и простија него што му се чинила. Истина су погледи њени несимпатични, али она при свем том хоће да саслуша противне разлоге и не љутп се. А то показује трпљивост Она је много боља но што је он мислио о њој! Међу тим лакеј донесе чај, и за чајем Валентина Марковна нагна Стрепетова, да прича о себи. 0 својнм неуспесима у тражењу места ипак из самољубног поноса не хте изустити ни речце, али зато испева ватрен дитирамб Рими Михајловној. — Па Ви сте, драги мој, заљубљени у њу , у ту Вашу Риму Михајловну! — узвикну Варњицка. Стрепетов се сав зажари.