Дело

ПРШ1 КОРАДП 55 Оп управо није знао шта да одговори, и тако је ћутао остављен сам себи. — Дајте заједно да прочитамо ту брошуру... И с овим се речима она прнмаче сасвим близу и стаде читати своју брошуру о „заборављеној релпгијии. Стрепетов је слушао и баш ништа није разумевао. Крв му је ударала у слепе очи и у очима му се мутнло. Он је погледао у врат, бео да очи засене, у фине руке ове лепе жене, и није се журио да се с погнтом одмакне. Напротив, у њему се будио звер. А проповедница је чигала, свему се невешта чинећи. Кад најпосле, она доврши, Стрепетов журно устаде. — Куда Ви ? — Време је. Морам ићи! — промрмља он узбуфен и збуњен. — Е, јесте ли се обратили сада? Он одговори неодрефено. Јасно је било да ни из далека он још није био уверен у оно што је прочитано, и Валентнна Марковна, праштајући се, узе од њега реч, да ће доћи сутра у вече. — Опет ћемо мало читати заједно! —додаде она с истим загонетним осмехом. И Стрепетов пристаде. Ове се беседе и читања, која се настављаху неколико вечери, завршише прозаички. Једном Валентнна Марковна, зачуфена глупошћу свога духовног сина, за знак расположења, даде му „пријатељски пољубац духовне матере.“ Пољубац овај, јамачно, није био врло хладан, јер у одговор на њ снебивљиви и смерни младић, не знајући за себе, у неком чисто настуну, обасу руке, лице своје тетице безумним, страсним пољупцима. И она им се није противила... Напротив... Стрепетов постаде њен љубавник, ватрен п страстан, као младић који је први пут познао жену. Он је није поштовао, и при свем том нешто га је незадржано вукло к њој, к њени.м префињеннм миловањима, к њеном лепо однегованом, миритљавОхМ телу. И она се понашала према њему (он је то осе-