Дело

ПРВИ КОРАДИ Г>9 — Здраво, Ипате Нпкитићу! Је ли Федор Петровић код куће? — Код куће је... Како не, код куће. Сада већ тај голубан неће ни ићи никуда! — проговорн некако чудновато старац, жмиркајући засуженим очима. — Изишла последња претплата! — додаде он и брнзну у плач. — ПТта је то? — Е па ето. нзвол’те — погледајте! Стрепетов уфе у собу Галанинову и застаде, запрепашћент на прагу. Насред собе, на столу, пређашњи пријатељ његов лежао је мртав. Црквени појац искоси се на улазника и јаче стаде читати псалтир. Стрепетов са сузама целпва покојника и изиђе у ходник. — Када? — упита он старца. —Синоћ. Чим је сазнао, драговић, сву ту подлост, одмах је и свршио са собом... — Какву подлост? — Па с Теничком... Та била је обећала да ће се удати за њ... Он је тако волео Теничку... А мати јој, моја жена, узме је и да једном. с опроштењем, ниткову- Е, и сама је добила новаца, и с господином Јефратовим изволела је отићи. Сад сам ето ја остао, у неку руку, сам с празним собама... и с мојим драгим .. Старац се заплака и рече кроз сузе: — И ето, впдите, какав је... Новац што је прпштедео за свадбу оставио у ковертима. На једном је натппс: „На сахрану,“ а на другом^ „Философу Ипату.“ Ни уочи смртн красник није заборавио философа! — заврши старац. Стрепетов изифе као убијен, обећавши да ће доћп сутра на погреб, и уиути се професору Чернику у академију. Стигао је срећно пред сам ручак, п застао професора код куће. Черник га радосно дочека — Гле неочекивана госта! Алп шта је Вама? Ви сте као убијени, аркадски пастирићу! — Дошао сам к Вама с једном молбом, Андрнја Ивановићу. И Стрепетов, узбуфујући се и црвенећи, нсприча у чем је ствар.