Дело

ПРШ1 КОГАЦИ (31 — Варњицка! 0, у том случају, Ви имате место у џепу. Та жена, кажем Вам, има великих веза. А како сте се Ви познали с њом ? — Она ми долази нека тетка, — промрмља Стрепетов. — Е, од срца честитам. Надам се да ћете пред полазак свратнти к нама? — На сваки начин. За ручком је Вера Александровна била веома љубазна и нуткала Стрепетова. У исто време она је пажљиво мотрила да ли јој муж с апетитом једе и, кад Черник не поједе све печење, она немирно запита: — Зар ннје добро зготовљено? — Одлично, али ми се више не једе. — Тако дакле ? — И Бога ми, тако је! — смејао се Черннк и, обраћајући се Стрепетову, додаде: — Све се боји да ћу остати гладан! Страшно брижљива жена! — Није то никаква брижљивост! — проговорн љутито* Вера Александровна. — Криво ми је кад се јело коме не свиди. — Е, опрости, опрости, Веро. Ти си, по обичају, у праву! — добродушно напомену Черник. Кад се Стрепетов стаде праштати, Вера Александровна рече: — Свратнте к Рими, да јој кажете „с Богом“? Стрепетов сав успламте. — Свратите, свратите! — настављаше она, као и не опажајући његову забуну. — Рнма се увек лепо сећа Вас и веома Вас воли. После пет дана Стрепетов је већ добио место. И све сето догодило некако врло просто и брзо, захваљујући Валентини Марковној. Стрепетова су позвали у управу, известили га да је одређен на то место, и исказали уверење да ће он, разуме се, оправдатп наде и т. д. Чак су рекли неколико комплимената и руку му пружили.