Дело

ВУКУ СТ. КАРАЏИЋУ — ГЛОСА Благо томе ко довијек живи Имао се рашта и родити ! Вјечна зубља вјечне помрчине Нит’ догори нити свјетлост губи. Горски Вијенац Цјело Српство поноси се њиме, И дјелима великим се диви, Којим своје обесмрти име. Благо томе ко довијек живи! Он, који је кроз сав живот" био Неуморни радник узорити, Те се роду дивно одужио, Имао се рашта и родити. Дух велики и ум прослављени, Свјетла слика сред ондашње тмине, Покољењу пример јединствени, Вјечна зубља вјечне помрчине! С тог захвално Српство га се сјећа, Па и прах му поштује и љуби, Те му слава све иостаје већа: Нит’ догори нити свјетлост губи. септембра 1897 год. у Београду. ИКОИА "ЈБОГОС АВ</ЈзЕВИ'К.