Дело

УВОД У НАЛЕОНТОЛОГИЈУ 65 тако рећи са свим мртву нредисторију, т. ј. врло је много времена морало протећи докле се у Јестаственици ниЈв раскрстило с оним настраним и чудноватим назорима о ирироди Фосила, и док се није увидело да су и они органскога порекла. Није ми намера да се потанко упуштам у историски развитак Палеонтологије, али ћу ипак у главним цртама изнети све оне моменте, који су утицали на научно Формисање њено, јер ће се на тај начин много јасније схватити и сам главни предмет, о којем сам узео говорити. На мисао да је сува земља морала некада бити под морем, те да се услед тога у разним слојевима њеним налазе окамењени пужеви, шкољке, рибе и т. д., долазили су још стари јелински философи, и то почев још од' VI века пре Христа. Али посматрања њихова ове врсте не могу се ни из далека упоредити с посматрањима им и белешкама о живим животињама и живом биљу. који су им непосредно пажњу иривлачили; отуда су она махом са свим површна и споредна. Даље, већн део ових података њихових пропао је, а оно што је остало још је проткано разним метаФизичким спекулацијама, те отуда и научници Средњега Века, који су се вазда држали чудновате методе: да не разматрају директно саме Факте, него да поглавито погађају шта је који класички философ о њима мислио, нису могли ни маћи даље од јелинских ФилосоФа, него су их само у разним варијацијама и с разним додацима копирали. При том су се једни више држали њихове метаФизичке стране, а други су застајали при почетним, правилнијим, идејама им. Први су дошли до закључка да су фосили само «игра Природе”, „интересне случајности,” које производи или нека «нластична сила”, или постају под утицајем звезда, или се. најзад, стварају тиме, што се с мора и с језера паром и ветром преносе и на земљу доносе некакве „клице” животињске. Они други пак увиђали су да су фосили заиста трагови правих животиња и биља, али како су онда све науке стајале под утицајем јакога и нетолерантнога ауторитета цркве, и како је крајњи задатак скоро сваког научног рада управо био у томе да му се закључци доведу у склад с црквеним догмама, нису их могли друкчије објаснити но тиме, да су то остацп животиња и биља који су страдали од Потопа; ово су познатп Дело XVI 5