Дело

82 Д Е Л 0 развићу органског света одмерају. Тек се уз припомоћ Палеонтологије може тачно загледати и у склоп земљине коре. Најзад, за потпуно решење својих проблема обраћа се Палеонтологија још и Физичкој ГеограФИји. Од ње она узима податке, да према саставу појединих Флора и Фауна можерасветлити прилике у којима су оне посгојале, о расподели пређашњих мора и континената, језера и река, климатских прилика и т. д. Вршећи ово Палеонтологија својим закључцима у исти мах потпомаже и Геологију и Физичку ГеограФију; Геологији даје могућносЋи да ресторира мора и копна за време појединих периода, да увиди климатске прилике које су тада владале и да одреди и наралелише све провинције и разноврсне Фације у појединим ФОрмацијама; а ГеограФији да тачно схвати и објасни данашњу геограФску расподелу животиња и биља. ПраФауну и праФлору —- тако да их назовем — још не познајемо. Ово с тога што Геологија није још пронашла терене из којих би могла лиФеровати потребни материЈад. ПраФауна и праФлора су нам још скривене у оним огромним масама кристаластих слојева, које дебљином својом и временом које иредстављају у историји земљиној бар двојином, ако не више, прева зилазе све слојевите стене, у којима се налазе фосили, почев од најстариЈе Формације па до данашње. Али н ако за дуго још или можда никако пеће моћи посматрати живот из почетка му и на врелу, Палеонтологији опет остаје огроман задатак: да га иропрати од камбријске Формације па до данашњег ступња, а то је у току толиког неизмерног времена , да према њему цело садашње доба ишчезава као тренут. Ослањајући се на поменуто помоћне науке, корисгећи се многим подацима њиховим и у исто време обилато помажући их са своје стране, Палеонтологија је и за кратко време својег рада постигла заиста гакав успех, да се јасно види, е је имала рашта и постати. Почепши од најстаријих слојева, којн имају у себи трагове органског света, непрестано се ређају у току силног времена мпогобројне Фауне и Флоре. Ирвобитие Фауно и Флоре са свим су друкчије од данашњих. Поред тпиова који јасно иоказују обележја неколпких доцнијих и којп носе на себи стално ембрионске знаке, нема у њима још таквих, који у данашњем органском свету показују највише ступње. У камбријској Фор-