Дело

НСТОГНЗАМ II ГАЦПОНАДНЗАМ 111 атеиста. а 1722. да у Паризу — не изузимајући ни свештенике — једва има 100 људи. који су доиста побожни и верују у снаситеља. ГроФица Егмон гааље гаведском краљу споменицу. у којој пледира за права парламента а противу апсолутне власти. Мабагае бе В-гаШегз мисли. да је ..апсолутна власт смртоносна болест. која неосетно ругаи морал и води државе распаду." Две стотине племића из ДоФине-а у друштву са клиром и трећим сталежем потписали су адресу на крал,а у којој се вели: да ни време ни место не правдају винге опстанак анеолутизму п да права човекова потичу из нрироде. Племство из Мелана и Нанта прокламује. да су и по.гитичка начела као и морална вечити. јер је и једнима и другима основа разум. Племство из Ренс-а тражи да се иоругаи Бастиља. Тирго светује Лују XVI да допусти само 10 година владу разума. просвете, место владе деепотизма. — па неће моћи да позна своје поданике у свему. у нросвећености. у лојалности и преданости отаџбини и краљу. и то не од етраха већ од чистог уверења здравога разума! Пз класичног дела Иполита Тена. „Еез опо-гаез бе 1а Ргаисе соп1ешрпгаЈпеи. из кога су ови примери нозајмљени. ви ће те се моћи нотиуно уверити о свестраном утицају доктрина XVIII в. Оне су. као гато видите. захватиле и оне редове који је требало да се боре на живот и смрт нротиву ширења њихова. Моћ је њихова толика да се мучно који од савременика њихових може одбранити од утицаја њихова. И ако Француска револуција није дело тих доктрина. ипак су и оне биле један необично значајан моменат како у ночетку тако и доцније у току револуције. Права човекова — која је прокламовала уставотворна скупгатина. то су —- докт])ине о двојакој врсти права — природног и нозитивног, да се људи рађају слободни и једнаки. Робеспјеров култ разума и одлука конвентова о највигаем бићу (Е1ге зиргеше» — то је Русовљев деизам. Покушаји уставни и радови на законодавству за доба револуције то су огледи с готовим идејама XVIII века. Вође револуционарне то су иоследници и обожаваоци Русоа, Волтера, енциклопедиста. Парламентарне беседе су само одјек познатих доктрина XVIII века. Ну револуција је имала само негативне успехе. Успела