Дело

ИСТОРИЗАМ И РАЦИОНаЛИЗАМ 117 Правна наука прва га је усвојила. Савињи је својим делцем I- е1зег с1еп Вегп! ипвегег 2еИ гиг Сгебе^г^еТзипо' поставио темељ историској правној школи. По њој су право и држава појаве историског света. Њих треба издвојити из ФилосоФске спекулације и ставити правној науци као задаћу да ироучп право у његовим клицама, иостанку и развићу од најранијих дана иа даље. — дакле историски га објаснити и разумети. На развитак права не утичу субјективне пдеје већ дух народа. који се огледа у историји. Право нема с-воју независну егзистенцију. већ иостаје и развија се као и говор. с народима. њпховом вером. обичајима и целокупном духовном нриродом: оно је везано с привредним животом, с обичајима. једном речи с целом културом. Стварање нрава не бива, као што су два последња века мислила. једино или махом иутем законодавства. већ суделовањем народа. које се иоказује у обичајном праву. а при зрелијем образовању у свесном раду иравне науке. То је суштина историске нравне школе. И наука о језику одмах је за тим усвојила историско гледиште. И она гледа на свој објект, језик као да је „ет емчц \Уег(1епс1еб". да је и он у процесу. да и он подлежи великом закону еволуције. Историзам је и овде кључ за разумевање. А речи Ваекћ-ове: „ез отећ1 кете РћПо1ооде сИе шсћ! Сгебсћ1сћ1е 1бС постале су „вјерују" за Филологе. У тозге правцу радили су чувена браћа Грим. Лахман и др. Доцније него у овим областпма обладао је историзам у народној економији. II овде је постала као позиција противу класичке школе Смитове XVН1 в. која је стајала на истоме земљишту на коме и доктрине њезинога времена — К0ја је дакле тражила да утврди сталне Форме и законе привредног живота без обзира на време и иростор и на везу еа осталим областима историског живота. Историска школа ТЈ^ажи од на]>одне економије да буде „наука о економним законима развића". — јер и привреда пма евој живот, развитак од најпримитивнијих обима до најеавршенијих. Како је смитијанизам имао космополитски карактер и знао само за личност. пренебрегавајући социјалну средину, то је реакција морала противу тога устати н устала је прво у лицу Абат-а МиПег-а. иознатог њеног