Дело

СРБИ II БУГАРН 289 ово један пут постане јасно, Мораће се, зар, разумети и то. да свака балканска држава подрива самој себи основе опстанка рупш саму себе, врши над собом самом самоубилачки чин евојпм властитим рукама, кад бпло ствара непријатељства између себе и својих суседа, било доводп своје тежње у неномирљиву супротност са '/кивотним интерееима и гхотребама суседовим! Тада ће ваљда балканским државама и народима блеснутп пред очпма и та јасна, неосиорна истпна, да је рђава. кратковида и она политика њихова, па ма како она на први поглед прпмамљива изгледала, ма колике корпстп њене прве и непосредне последице доносиле, која с радошћу ишчекује неприлике у кући суседовој да се њима користи, те да за се осигура једностране и неправичне добптке на штету његову. У даљој будућности, на крупним народним и државним пнтересима. свака штета, свака недаћа која снађе један балкански народ, у толико ће баш сигурније погодити и друге. у колико су њихови покушаји, да за се отуда корпсти извуку. били необузданији и нескрупулознији! Срби п Бугари су позванп да предњаче на путу стварања заједнице међу балканспим народима. Споразум међу Србима н Бугарима, изравнање српских и бугарских асппрацпја, солидарисање српских и бргарских ннтеЈзеса : то је неопходна полазна тачка за ширу заједницу балканскпх народа. Измирени Срби и Бугари. чији су међусобни интереси најиспреплетанији, чије се амбиције највише косе међу собом. и који су самим својим блиским сродством. сличношћу и свога језика и својпх других народних особина. у највећем пскушењу да присвајају п отпмају једни од других, дали би најлепши пример другим балканским народпма, а у исто време импоновали би пм и својом снагом, да и онп пођу њпховим путем. Сложни ('рби и Бугари успели би без велике муке, разуме се под претпоставком да буду умерени, да не злоупотребљују своју надмоћност. да воде доволшо рачуна о правима и интересима оста.лпх народностн балканских, да их приволе или принуде на заједнички рад. Пред споразумом српско-бугарским који признаје' права туђа п нуди им међусобну заштиту н гарантију. поклониле би се и византијске иретенсије, којима јопг 10 Дело XVII