Дело

СРБП II БУГАРИ 295 Јегејском Мору, а српски утицај у њој ностаје ста.тан. иотискујући поступно пред собом и Византију и Бугаре. У првој половини 13. века борба око Маћедоније води се међу Бугарима , Грцпма, Србима и Латинима ироменњивом срећом. У томе добу користећи се с једне стране борбом међу Грцима и Латинима, с друге стране раздорима и отимањима око власти Немањиних синова и унука, Бугари успевају у два, у три маха, да Северну и Средњу Маћедонију потчине својој власти. Али ни једнога пута. они се не могоше у њој трајније задржати. Експансивна снага бугарска као да је већ почетком 13. веку клонула била, докле је затим убрзо одмах у почетку друге половине истога века, не саломи са свим најезда Татара из Јужне Русије. Последњи бугарски иоход на Маћедонију, последњи покушај њихов да узму опет под своју власт барем поједине знатнпје делове маћедонске, од године је 1254.—1257. Од тога доба, кроз читаву другу половину 13. и кроз пуне три четвртпне 14. века, све до турске инвазије, о Маћедонију се споре само Србп и Грци. За време краљева српских Уроша I. и Драгутина борба око Маћедоније водила се међу Србима и Грцима без пресудних резултата. Али кад на иресто ступи краљ Милутин (1281 године) срећа се ратна окрете Србима. Већ за првих година своје владавине (1282.—1285.) Милутин освоји целу Северну и знатан део Средње Маћедоније с Кратовом, Кумановом, Скопљем, Тетовом, Гостиваром, Кичевом, Поречом, Дебром, Војске његове убрзо за тим продреше све до тшћа Струме, до Солуна и до Пинда. У тим позицијама, држећи тако највећи део Маћеденије под својом влашћу , Срби остадоше за све време дуге владавине Милутпнове. Па и по смрти његовој, за владе, сина му, Стевана Дечанског, покушај бугарски, да се уз припомоћ Грка врате у Маћедонпју. би одсудно одбијен знаменитом битком велбушком. Први поход Душанов у Маћедонију, који се након трогодишњег рата (1331.—1334) свршава Солунским уговором мира, доноси Србији читаву Средњу Маћедонпју. Други поход, који такође траје три године (1342.—1345.), даде Србији оно што Бугари никад, ни под Симеуном Велпким, нису др-