Дело

СРБИ II БУГАРП У време Душаново Словени маћедонски. не само у Северној Маћедонији и на обалама Вардара, већ и тамо далеко на југоисток, на обалама Струме и у Приморју, нрихватили су Српство и називали се Србима. Петвековно турско господарство изгладило је затим и те српске бразде у Маћедонији, и маћедонско словенско становништво највећим својим делом. изузев једино оне крајеве који су у најсјајнијем добу српском играли велику историјску улогу. као што је то случај са Скоп.вем. другом престоницом Душановом — изгубило је евоје и снецифично српске и епециФично бугарске осећаје. вратило се у своје првобитно стање, у ком је било н пре сриских и пре бугарских завојевања. постало онет тесто. које се подједнако даје смесити и са српском и са бугарском државом. и са српском и са бугарском народношћу. Бугарска Егзархија, за ово без мало тридесет година свога дејствовања, успела је. то је сасвим ласно разумети . да ово стање у осетној мери измени у корист Бугарства. 18Т0. год. кад је, номоћу руском, установљена Егзархија, питање је било, како да се Словени у оним крајевима турске царевине, на које су се још простирале византијске претенсије грчке, ослободе од анти-народних утицаја цариградске цркве, која се у свему била посветила служби грчкој. Са српске стране т<кч приликом је учињена прва велика иогрешка, што се нри самом стварању Егзархије није настало свим силама. да она добије заједнички српско-бугарски карактер , и да се у њезином општем делокругу одвоји оно што има бити српско од онога што и.ма прииасти Бугарима. На српској страни, од српских меродавних чињеница или се превићао сасвим значај и будући утицај Егзархије, или се без довољно разбора остало на мисли, која је била основана у 14., али која је постала Фантастпчна крајем 19. века . да српско и бугарско може бити једно исто , да се Срби и Бугари могу стопити у једну народност. Брзом утицају Егзархије у корист ширења бугарске народне идеје у Маћедонији, поред моћних средстава која еу јој њене привилегије ставиле на расположење, дошао је још лг помоћ крајни нехат српски за првих петнајест година њенога рада. V Србији се на Македонију почело мислити и на егзархијски