Дело

СРБ11 II БУГА1М1 301 тешњој зависности наспрам других земаља балканских него ли један наспрам другога. Долина реке Струме ни по каквом разлогу геограФСком . ни војничком ни трговачком или иривредном, не тражи заједницу са Вардаром, докле по природној неодољивој тежњи ка отвореном мору , долина Искре тражи епој са долином Струме, докле је Вардарска долина природно продужење долине Моравине! ч Ни историја, ни етнографија . ни геограФија не стоје ни у чем нити и у колико на нуту . да се маћедонско иптање реши између Срба и Бугара на начин. који једино одговара иравим, добро схваћеним интересима и Срба и Бугара, а то ће рећи према истинским животним потребама Србије и Бугарске. У својим данашњим етнограФСким приликама. од времена кад су се Словени у њој настанили. у средини народа и држава. који су делили међу собом Балкански Полуострв почев од распада Римске Царевине па до данас. Маћедонија није никад била засебна државна целина, нити је у склопу ма које државе ста јала у својој целини као засебна. аутономна јединица. Целокупна пак нсторпја и српска и бугарска показује не може бити јасније, не може бити счигледније, да је Маћедонија била нотребна и Србима и Бугарима, да се експансивна снага и српске и бугарске државе увек. на првоме месту. упућивала Маћедонији. II Србима и Бугарима . за чување своје државне самосталноети. за задовољење својих животних државних нотреба, неонходан је био увек излазак на Јегејско Море. Иста та гготреба стоји н данас. неоиходнија, неодољивија можда но икад. нарочито за Србију, после стања које је на Балканском Полуострву створио Берлннски Уговор. Србијакоју би у сваком случају, баш п кад би Јадранско Приморје било у њеној власти, неодољиве животне потребе гониле на Југ. Јегејскоме Мору, одбијена од Јадранског Мора не може аисолутно опстати као самостална држава, ако недобије слободна излаза на Јегејско Море. ако солунско пристаниште или не дође непосредно у њене руке. или не буде стављено под такве погодбе, да се ('р-