Дело

Д Е Л 0 304 граничења СФера интереса сриских и бугарских, са оозиром пре свега на животне потреое сриске и бугарске, чије задово;вење може једино осигурати њихову државну самосталност. Где би имала бити најпогоднија и најправичнија гранична линија између срнске и бугарске СФере у МаКедонији, било би тешко у иојединостима у напред одредити. Свакако пак Вардарска долина морала би ирипасти Србима а Струмска долина Вугарима. Солун је, о томе не може битз сиора, далско витпе потребан Србији него ли Бугарској. Природна су пристаништа бугарска на Јегејскоме мору Дедеагач и Кавала, док је Солун намењен од природе да буде пристаниште занадне поле Балканскога Полуострва, крајна излазна тачка железничким пругама. гато из Средње Евроие преко Србије и Босне силазе у долину Вардарску. Може бити још, да би се као крајња мера ерпских уступака према Бугарској могла усвојити граница, која иде вододелницом Струме и Вардара од данатнње границе па до Демир-капије, а одатле на ниже железничком пругом до у Солун. V таквом случају и сама железничка ируга и пристаниште солунско имали бп се неутралисати. Принцин да Срби морају изићи на Јегејско приморје, и да С1рби смеју имати Бугаре према себи само на источној а не никако и на јужној страни, мора пре свега остати недирнут. Такво решење маћедонскога питања изгледало би данас п Србима и Бугарима, али нарочито Бугарима и њима далеко више него Србима, као посве неправично. Нарочито Бугарима и више Бугарима него Србима, велим с тога, што је бугарска егзархијска пропаганда захватила данас читаву Маћедонију и што се Бугари, иоштеђени од горких иекустава за ових двадесет година њиховог обновљеног државног живота, посе још мишљу, да прве своје усиехе могу до краја ексилоатисати, да могу добити читаву Маћедонију и стално утврдити своју превласт на Балканском Полуострву. Таква иак мисао, ми смо то већ рекли, ми то ионављамо овде и још ћемо поновити, ако би ухватила дубока корена у бугарског народа и 1вегових државника, ирипремила би Фатллно скору, неминовну пропаст II Србима и Бугарима. Са таквим циљем бугарска би се нолитика ставила у најоштрију противност ирема животнпм