Дело

СРБИ И БУГАРП 307 савез, да ограничавајући у неколико своју самосталност осигурају свој оистанак и сачувају се од понижавања. Зато су и испаштали. Зато су и проживели читаве векове у ропству.“ Пред Србијом и пред Бугарском стојп вазда, данас још појачана опасност, да њихове самосталне државе сад још једном, и то овога пута по свој прилици деФинитивно и за навек буду збрисане сп лица земље. Преображење старе Аустрије у нову Аустро-Угарску дало је само један разлог више експансивним завојевачким смеровима аустријским на Балканском Полуострву. Угарска данашња тражп нових тековина на Балкану и по династијској Хабзбуршкој политицн, која хоће накнаде за изгубљену Италију, и као прејемница истина екстравагантних али зато ипак стварних маџарских идеја, но којима су Маџари позвани да овладају Балканским Полуострвом п обнове Источну Римску Царевину! Ако стање које је отпочело на Балканском Полуострву тако рећи одмах сутра дан по потпису Берлинскога уговора, и које Европи задаје већ доста II посла и брпге. потраје и на даље. велике силе ће се. под погодбама које дају задовољена принципу равнотеже, помирити се мишљу, да се решење Псточнога Питања мора тражпти у подели Балканскога Полуострва између Русије и АVстро-Угареке и у тражењу еквивалеиата у Европи или пзван Европе за оетале велике силе. Хтела не хтела. с вољом или преко воље, Русија ће се измирити са таквим решењем, које ће, истина под тежим погодбама, дати ипак задовољења њеним битним интересима у Цариграду и на Мореузима. Ма колико моћна била Русија у Европи. ма колико њен глас био тежак, њен ауторитет неоспоран, ни она неће бити у стању да одбрани балканске државе иротиву њих самих, да их спречи да се не саране у гроб, који оне еаме себи буду ископале. Нека би српски и бугарски државници схватили једном шта је прави значај и које су неопходне последице оне јасне, неоспорне истине: да ни Србија ни Бугарска, ни српски ни бугарски народ. у приликама у којима данас живи Европа, у специјалном положају у ком се они налазе на Балканскоме Полуострву, нису нити могу сваки себи самом бити довољан. И тада, пошав од те праве полазне тачке за реша-