Дело
БОСНА II ХЕРЦЕГОВИНА, 23 управљао земљом само по 20 месеци, услед чега није било ауторитета у земљи па ни напретка. Године 1872. изређало се 6 валија! Осман паша, кад је угушио буну 1850. год. на свагда премести престоницу из Травника у Сарајево. Кад се пред аустријску окупацију поново распламти устанак међу мухамеданским Србима с Хаџи-Лојом на челу, и тада, последњи пут, збацише валију. Овде је рођен знаменити срцски песник и књижевник Сима Милутиновић — Сарајлија. За време српске аутономије још не беше вароши Сара* јева. али с оне стране теснаца пукло је Сарајевско поље. на чијем се западном темељу. баш под шумовитим Игманом, између Илиџе и Блажуја, ширила тада жупа Врхбосна с местом Брдом. где је становала световна и духовна власт. Ту на дивном изворишту Реке Босне са 60 врела, судећи по римским остацима и према Певтингеровој табли, била је још за Римљана варош лАс1 Ма1псету>. У Врхбосну прво су се упутили дубровачки трговци. кад се усудише с Балканским државама да тргују, и то год. 1579. У средњем веку где је сад саратевски град (тврђава) био је такође неки градић. Па пошто је тај градић стражарио на главном трговачком путу идући с мора у Посавину, то је и у подножју његову морало бити нешто становника. Тај градић звао се такође Врхбосна. Али кад се Турци час као босански помагачи час као противници 1416 год., с Исак-пашом на челу упустише у бој и отеше Стари Град, чше се рушевине и сад виде с оне стране Миљацке, источно од вароши, обрнуше се све више против својих савезника Срба те им одузеше жупу Врхбосанску и градић Врхбосну, и тада се поче свет живље насељавати и испод града, али основни заметак вароши ваљда пада у годину 1463. кад се Турци поново утврдише у граду. Међу тим кад босански везир Хозрев стару варош испод града зидом опаса и ту диван сарај начини? свакојако отуда и варош доби име «Босна-Сарајп — Сарајево, место дотадашњег имеиа Врхбосна за сарајевски град и иодграђе. Народ ирича да се место где је сад варош звало у старије време Златни дб, и да су се у њему за Хузрев-бега прво настанили потурчењаци, српски властели, Соколовић и Злата-