Дело

345 ТРЖПШТЕ ЉУДОКПХ ТАШТИНА Окрени како год хоћеш: за нашу .је драгу Амалшју Седлејеву. по мојем мишљењу, врла добро, што се растала са Мнс Шарповом. Ревека је занста неко окаченичкн комично створење. Оно је њено оинсивање госпође, која непрестано оплакује своју изгубљену лепоту, и госнодина, којему је „брада боје као у сена, а коса боје као у сламе“, без сумше веома духовито, н показује је као особитога иознаваоца људн. Све нас зачуђава то: како је могла клечећи прп молнтвп мпслити о одећи Мпс Хорексове. Али нека се мој љубазни чигатељ само сетн: даје овој мојој прпчп наслов Тржнште Људскпх Таштина, и да је тржпште таштина однста таште, безбожно н сулудо место, у којем има свакојаке мешавнне, и ла жн, и иретенсија. II ако моралнста на корнцама ове књиге1) (верна слнка вашега покорнога слуге) нема на себи ни мантије нн пасторскн знак под грлом, него ону те ону лудачку хаљпну, као п цело његово друштво, опет му ваља, као и свакому другом, истину говорпти, онолпко. колико је буде знао, иа посио он читу илн капу са ирапорцима. А ко такав посао предузме, мора напћи на врло много непрнјатностн. Слушао сам једнога нашега руФетлију, романсијера у Неанољу, кад је држао слово једној руљн честптих лазарина на морској обали, па дошао до тог ступња раздражења противу некпх од таквих битанага и левента прп ређању његових злочестпх дела, да се то иренело и на саме елушаоце, те и он и његови честити слушаоцп проламаху пебо клетвама н ружењем тога замишљенога чудовпшта у његовој прнчн. тако да ђагоссћг1) падаху у његов шешпр уз урнебесне симпатије. У Парнзу, опет, у мањнм позориштима, можете не само чути да се народ дере: „Аћ ^гесћп ! Аћ топз!ге!“ ц да проклнње тпранина на даскама, него п сами глумци више воле, и за мању нлату, нрестављати Французе, својим сопственим особпнама лојалне него гп^атев АпдШгз илп бруталнога Козака. Ове сам две напомене метнуо једну поред друге само да вн видите, да списатељ ове приче не износп пред свет, и не испрашује тур својнм неваљалцнма само из среброљубнја, него што их истпнски мрзп, шго не може да их оћуткује, и што мора да нађе одушке себн у прикладном нрекору и грубом говору. II ја обраћам пажњу „драгпх мп нрнјатеља“ на то: да ће ово бптн псторнја најподлнјега неваљалства, и заплетенога али по мојем мишљењу врло занимљива злочпна. Моје хуље нпсу обичнога калибра. Дођемо ли до лепшпх нризора. ја нећу пожалнтп угоднијпх речн. Заиста нећу Алн догод смо у мпрној внутреносги. ио сили околностп морамо бити тихи. Апсурдум је бура у каквој дубодолини. 'Ге ћу стварн оставити кад будемо о каквој усамљеној поноћп на шнроком океану. Пдућа ће глава бити кротка као јагње. А друге, Бога ми — — — али нећу о њпма ништа напред... 1 21) 0 лондонском плустрованом издању је реч. Пр, 2) Неки ситни новчић.