Дело

348 Д Е Л 0 Колеџа данесе му Хорекс писмо без послужавника. Он је на њега тако погледао, н тако га опорим речнма дочекао, да је од тог доба увек дрхтао иред њпм. Пред њим су свп у дому пграли. Чим оп дође нестане и увоја од хартнја за косу Леди Кролеве, н Сер Пнтових прљавнх дизлука нигде ни од корова. Ако је овај непоправљиви старац н остајао при осталмм својим иавикама, бар се у његовом ирпсуству није смео кљукати румом п водом. Шта више и са сампм је слугама Сер Ппт тада учтивије разговарао; па су н саме слуге опазиле да се никад ннје нп набрецнуо на Леди Кролеову, кад му је син у соби. Младн је Кроле и кључара научио да је позове на ручак са: „Мај леди, постављено је,“ п редовно је под руком на ручак водио. Ретко јој је кад рекао коју реч, а кад би то учинио, то би била чиста и овејана пошта п учтивост. Нпкад није допустио да она изаће из собе а да он не устане, отвори јој врата, н да јој се ири изласку елегантно иоклонн. У Етену су га звалп Мис Кроле. II ту га је, жао ми је што морам рећн, његов млађи брат, Роден, страшно макљао. Алн п ако није бпо бозна како даровпт, недостатак у таленту исправљао је великим прпљежањем, и за осам годпна школовања не памти се да су га казнили нп онаквом казном, за коју се вели: да је ни сам Херувим не може избећп. Отуда мује у школн ишло све како ваља. Ту се студовањем старнх и нових беседника и бесеђењем у прпправничким конФернцијама спремао марљиво за јавнн жпвот, у којн је уведен протекцијом свјега деде Лорда Бинкиа. Алн и ако му је реч текла глатко, и његов се гласнћ извпјао врло помпезно п на велико његово задовољство, и ако никад нпје избацио ни једнп осећај пити мисао, који не бп били у опште познатн и већ толико пута исказани, а подупро их латинским цитатима, ипак му је нечега достајало, уз пркос његовом медиокритету, који се обпчно свуда протура. Он нпје бно добио ни награду за песму, за коју је, ио речима његовнх пријатеља, био заслужан. Пзишавшп из Колеџа стане прпватним секретаром у Лорда Бинкн, а за тим буде назначен за аташеа при посланству Пумнерниклу коју је службу вршпо веома часно, и доносно штаФете од штрасбуршких колача од гушчије црне џпгерпце тадашњем мпннстру спољних послова. Десет је годпна остао без унапређења (неколико годнна по смрти непрежаљенога Лорда Бипкна). Најзад увиде да ту упапређење иде споро, папустп дипломатску службу, и стане сеоским џентелменом. Вратившп се у Енглеску нанише расправу о пнвској шири (као славољубнв човек волео је непрестано свет собом занимати), н стаде јаким прнврженнком ослобођења црнаца. Доцније се спрпјатељи са УплберФорсом, чију је политику обожавао, п водно ону чувену коресподенцнју са часнпм Снлом Хорнблоером. чланом миспје у Ашанти. Бавио се у Лондону, ако не за парламентскпх седница. а оно у мају, о верским митннзима. У својем је крају бпо судија, и активнн посетплац и беседннк мсђу онима, којима је недстајало религиознога образовања. За њега су