Дело

'350 Л Е Л 0 на другом месту пису могли наћп земље наполиде. Земљорадња му јс ишла тако лоше. да је једва н семе пз љиве вадио, док се оданому зе мљоделцу стоструко накнађивало. Упуштао се у разноврсне спекулацнје закупљнвао мајдане, куповао каналске акцпје, прпмао се државних лпФерацнја, и бно у целој грофовији радом најоптерећенијн новек и суднја. Због т«(га што није хтео илатитн добро па наћн ваљане надзорнике за свој грашпски мајдан, он је дочекао ту срећу да му четири надзорника са новцем ухвате пут за Лмерику. Што пнје дово • но надзора сам водио рудник каменога угља пунио му се водом; умало што му држава није одрекла лиФерацију говеђпне; а што се запреге тнче. коју је давао под пајам, то су зналп свн кочн.јаши у краљевинн: да је н најлошије коње куповао, н да их је претерапо ципијашки хранио, те му је тога мала липсавало више него пкојему другому. У друиггву је бпо врло дружеван, пи издалека поношљив. Шта више, већма је волео заседети се са Фармером илн кочијашем, него са мајлордом, његовим сином. Волео је да ппне, да грди и да ћерета са Фармерским кћерима. Нико не памтп да је игде прнложно шилннга, илп да је учинио икакво богоугодно дело. него је бпо увек добар, љубак: данас би се шално п пнпуо са својим нсполичаром а сутра бп му продавао све за аренду, нли се шалио са крадцем дпвљачи без пкакве срџбе, док бп га спремао за апс. Ревека је већ запазила његово удварање лепому полу. Једном речп међу свим баропетнма. иеровнма, н простнм људнма у Енглеској ннје бпло препредеинјега, нодлијега, себичнијега, ћуркастпјега, нн извиканијега старчића. Она црвена као крв рука Сер Пптова пре ће бити у свачијем џепу. него у љеговом. Са болом у души мп као поштоваоци брптанске ариетократпје налазпмо се приморанп допустпти да п оваквих н оволпко лошпх својстава пма у лпца, чије се име паходн у Дебреш. Што је млади Кроле онако у запту држао склоности својега оца долазн од неких новчаних прилика. Баронет је дуговао својему сину прилпчну суму новаца изузетнпх из његовога материнства, које није налазпо за угодно враћати. Однста је страшну одвратност имао према враћању својега дуга, и само су га силом на то нагонплн. Мис Шарпова је прорачунала (а ми ћемо видетп да је она убрзо упознала већину тајана овога дома) да би честптога баронета само редовна плаћања дугова с.тала на неколико тисућа годишње. Али је то било н уживање, које га нпје могло мимонћн. У њега је било некојегл днвљачкога ужпваља Фортатп те беднике од суда до суда, п отезати са коначном исплатом од рока до рока. Па каква ти онда корнст од парламента, говорпо је. кад мораш плаћатн дугове. Отуда му сенаторски положај однста није био напразпо. Тржпште таштнне! Тржншге таштнне! Ево човека: који не уме писатп; којн пе марп за чптање; којему је п дело и одело гејачко; који се за инат и родно; који нпкад није имао укуса, прохтева нити уживања ни у чем другом до ли гнусном и неваљалом: па опет он нма и титуле н почастн и власти; он је земаљскн велпкодостојннк и државни стуб,