Дело

ТРЖИШТЕ ЉУДСКПХ ТАШТПНА 3*35 Лорда Девдела код „Кокосовог Дрвета“! Зар цнје он омео бокснрање између Бпла Соема и Чешера Тромпа, п оштетпо ме са четрдесет Фупата? Лепо знам да је то урадпо. А што се жепа тпче, сама сп, преда мномч у мојој канцеларпјп слушала. — — — Тако тп Бога, попо, пемој ми сад до ситница ирпчатп. — II тп ту џукелу позпваш у своју кућу — продужи раздражепп иопа. — Ти, матп толпке деце, жена једнога свештеника енглеске црквеСвега мп на свету! — Тп сп полудео, Бјуте Кроле — рече му жепа презрнво. — Полудео нлп не полудео, жено, алп, Марта, не кажем да сам паметаџ, као тп, само нсћу да впдпм Родена Кроле, п квпт рачун. Опда ћу отнћц до Фадлстене, Бога мп. да впдпм његовога црнога зечара, п кладптп се у педесет Фуната са мо.јпм Лансело протпв њега. Хоћу свега мп на свету, па ма бпло, и прогив нкојега другога псета у Епглеској. Само нећу да се сретпем са онпм скотом, Роденом Кроле. — Бјуте Кроле, тп сп опег ппјан одговорп му жена. Сутра дан, кад се попа пробудпо, п затражно слабога ппва, опомену га попадпја па оно што је рекао: да ће ићп Сер Хадлстону Фадлстену у суботу. Како је знао да се п тамо може за ]едно вече ваљано паквасити, реши се да оде, јер је могао у недељу ујутру рапо дојурпти, да за цркву пе одоцни. Впдп се, дакле, да су становнпци ове општине таман онолпко били срећни у пароху, колико п у поседнпку земље. Нпје се Мпс Кролеовој ваљало дуго бавити у Кролеу. те да Ревека иотпуно очара ову лондонску ветрогоњу, као што је учинила п са паланчанским невежама, како смо већ оппсалн. 0 .једпој својој уобичајеној вожњп, нађе Мпс Кролеова за упутно да нареди : да је „мала гувернанта“ пратп до Мадберп. II још пре повратка Ревека је иотпупо освојп тпме, што је целпм лутем забављала и насмејавада. Кад је једном Сер Пит стао уређивати шта ће п како ће бпти о ручку, на који је позвао све околне баронете, рече му Мис Кролева: Шта? Зар Мпс Шариова да не руча са нама? Ја је веома волнм. Зар ти мпслшн да ја могу разговаратн са Деди Фадлстоновом о децп, нли са оном гуском Џајлезом Јеншотом о парницама? Ја захтевам да Мие Шарпова пошто пото буде на ручку. Ако места не буде нека Ледп Кролеова остане горе. Али мала Мнс Шарпова! Та она је једнно лнце у целој овој гроФовнјп, с којом се може проговоритп која реч! Разуме се, да је погле тако решивога захтевања Мпс Ревека Шарнова добнла налог: да руча доле са онпм сјајнпм друштвом. II кад је Сер Хадлстон са много церемонпје н парадпрања увео под руку Мис Кролеову у трпезарпју, и хтео се посадпти поред те маторе девојке, повпка ова крештавпм гласом: — Веко Шарпова! Мнс Шарпова! Одиге п седнте поред мене да ме забављате, а Сер Хадлстон нека нзволн сести до Леди Уеишотове!