Дело

388 Д Е .1 0 Ово би било довољно вама Италијанцима, па да будете опрезни. Пазите напапу! Пазнте на Ватикан особито овијех дана! Лав ХШ хоће да докаже, да он тамо није слободан, да му закон о гарантпјама не гарантује ништа, већ да му је потребита иомоћ Европе. • _ „Али има још њешто. Многи мисле, да ће Бизмарк морати да ради једно у унутрашњој политнци. а друго у спољашњој. У сличнијем се случајевима увијек догађало тако. Има другијех прилика, које се не смију заборавити. Цар Вилхелм до скора ће навршити осамдесет и пету годину. Криза се лако може догодитн. Имаде таквијех тренутака, у којијема се мисли, да се данас може догодити оно, што би се могло догодити сјутра. Они, који су мудри, припремни су за сваки случај. Бпзмарк је опрезан до смионости. У с-вакој маленкостн -његова је смионост велнка. Има великог повјерења у себи и у својој снази. Шта би било са Бизмарком, са његовијем системом и са његовијем намјерама, да цар умре ненадно? Има их много, који мисле, да ће настати парламентарна револуцнја, јер се чини, да ће нови цар хтјети да влада са свијем друкчије. тражећн помоћи код либерала. „Бизмарк, дакле, много размншља. Можда да гледа преко граница Шемачке. Хоће све да припреми, јер узмора ли се журитнћ нека му све буде по вољи. Он се не жури непромишљено. У тешком је положају, који га притискује, па и он притискује друге. „Ипак, може ли, смије ли Бизмарк допустити, да ултрамонтанци, да папа, раде што хоће? Може ли он тражити, да се усдостави темпорална власт која би била шуо и уништити италијаНско јединство ? 0 томе се не смпје ни мислити. Али је Бизмарку данас потребито двоје. Потребити су му консервативци и ултрамонтанци, а друго, — морам ли да кажем ? — хопе да присили Пталију, да се одлучи, али без оклијевања и без могу&иости да иорекне своју одлуку. Бизмаркћеје иначе понизити. Ставиће је под туђе туторство. Ослабиће је. Папа му је за то најбоље средство. Закон о гарантијама отвара цијелој Европи италијанска врата. Бизмарк ]"е њекада био противан томе закону. јер да даје много слободе папи, која може да буде штетна ЈБемачкој. Италијанска влада није знала, да