Дело

360 Д Е -1 0 претјерати кад кажем, да ће то бити за Бизмарка пошљедња граница чекања. „Немојте сумњати: ријечи, које су изречене у сабору, чланци новнна, које су инспирисане из велике канцеларије, и друге прилике, које сте могли да примјетите , имаду један емјер. У њима има прпјетња, а п тлачења.“ Овај је извештај штампан 5. декембра, дан прије него ли се у италијанској комори морао расправљати лрорачун 188'?. год. за спољашње послове. Међутијем је 3. декембра потппсан трговински уговор између Француске и Италије. У италијанској комори извјестилац буцетног одбора, при крају својега говора, истакнуо је двије важне чињенице. „Два су се догађаја недавно догодила“, рече извјестилац „за које би било неправедно, а да се не истакну. Два догађаја , која међу собом имају више везе, него ли се чини: трговински уговор са Француском и састанак у Бечу. Велики дио нашега народа, судећн по јавној штампи, обрадовао се искрено овпјем двјема дога^ајима, који уништише многе сумње и многа страховања. За нас, посјета у Бечу и трговински >гговор од 3. декембра, значе мир у Европи, а обезбијеђење у Италијн. Овијем се ријечима највише радовао Манћини. Он је настојао непрестано, да подржава најбоље односе и са Француском и са Аустро-Угарском.. Али овако није мислила већина у италијанској комори. Већина је хтјела , да Италија што прцје углави савез са Аустро-Угарском, а то је значило ц са Њемачком. 0 томе је у комори било много опширнијех и оштрпјех говора. ? сједници 7. декембра проговорио је Манћини. Почео је положајем , у којем је он , прије шест мјесеци, нашао Италију према странијем силама. За тијем је изнио програм по којему хоће да ради: „Уништити са свпјем неправедно неповјерење против тобожњијех намјера нталијанске владе. Поновити и утврдити искренв односе мира и иријатељства са свијем државама, а нарочито са сусједнијем народима, да тијем гарантујемо и утврдимо европски мир, који је за свакога неоцходно потребит. Радити искреније и отворенијеуконцерту европске политике, особито са