Дело

392 Д Е А 0 нменом савеза, као што се говори о енглеско-француском савезу, о аустрнјско-њемачком савезу, премда нико не може да докаже, да у истини постоји какав писмени уговор... „Ко познаје данашње мефународне обичаје , зна , да ,се прави уговори о савезу углављују само за нарочито одређене смјерове и пред политичком ситуацијом, која је позната, а чије погибељи могу да виде они, који углављују уговоре. „Ми смо били увјерени, да се морамо споразумјети најприје у Бечу, ако хоћемо да успоставимо добре односе са Берлином. Ово је било једино средство, да наши односи буду једнаки и са Њемачком. Слушајући жеље земље и коморе. настојали смо свијем силама да то и остваримо. —

„Није нншта могло да помути радост, која је тада настала. Јер, иад смо у исто доба у Паризу иотаисали трговински уговор измсЈју Италије и Француске, као најбоље јемство мирннјех односа међу тијем народима, доказали смо, да нашијем ириближењем Бечу и Берлину нијесмо задојени неирајатељскијем намјерама ирема осталијем великијем силама. Значај и смјер тога приближења био је једино , да дамо нову и већу гарантију обезбнјефењу мира у општој ситуацији у Европи. „Морам изјавити комори. да су наши односи према царској њемачкој влади не само такви, ^да нас могу задовољити. него и прнјазни. У ово шест мјесецп, од када управљам нашом спољашњом политнком, ти су се односи још више побољшали. Ово побољшање састоји се у томе. што су нестала она неповјерења из ирошлијех времена. — —“ Манћини-ева је, дакле, политика бпла , да Италија буде у пријатељскијем односнма са свијем државама, а особито са Аустро-Угарском и са Њемачком. Д-Р /ј<ЛЕКО. ј/Б. ј^ИТРОВИЉ (Наставпће се)