Дело

БОСНА П ХЕРЦЕГОВННА 33 за гробнице. У стени су изрезани крстови, месец и сунце. Због положаја и величанственог водопада Јајце се може назвати чаробном сликом, каква се шале не виђа. Особито је леп изглед с брда Козлука, кад се у сунчаним зрацима у дугу ишарају разбијенз капуљице бесне Пливе о иснречено стење и мирни Врбас. Град је тако удешен да га треба војском бранити само сасеверне и западне стране. На околним брежуљцима све до Пливе и Врбаса распростире се мухамеданска варош. која такође потпада под утврђење, јер је омеђена зидом, — овај је део вароши најстарији. Хришћани, као негда опасни, живе ван градског утврђења у подграђима. На обали Пливе стоји неки округао торањ без уласка. за ко;;и се вели да је био затвор за медведе. Јужно од „Медвеђе куле” стоји порушена „Ивањска” црква, а југоисточно бољеочувана цркваСв. Луке, леп остатак романског стила с витким торњем. Цар Мухамед II после заузећа Бобовца упути војску под стародревни град Јајце, где његове паше дознаше да је краљ Степан Томашевић побегао из ове своје престонице у тврди ^оад Кључ, али они стигоше брзо и тамо те лукавством склонише краља на предају. Јајчани пустише Турке и у утврђени град. Мухамед у главном поштеди грађане, али синове отменијих породица зароби, неке задржа за себе, а неке раздели међу своје аге и везире. Томашевић дркћући за свој живот и сам издаваше заповест да се градови предају. Тако доспе у један мах за 8 дана, преко 70 босанских градова, а за непуна 2 месеца пропаде краљевство босанско, 100.000 народа беше заробљено, а 30.000 младића увршћено у јаничаре. Пошто је Мухамед све побеђене владаре поубијао дође ред и на ојађеног Степана, последњег крал.а босанског , те му шеик Бестами одрубн главу при свим даровним писмима о обезбеђењу. После краља би погубљен брат му Радивоје и најмлађи синовац. Кад се из Јајца упути човек преко моста на Врбасу, па се спусти на једну веругаву терасу, одмах на доле, сељаци ће му причати још из давнашњих времена, да је испод једне велике плоче сахрањен неки краљ. па за то гроб зову „Краљев гроб”. У дубини од 80 сантиметара нађен је збиља костур једног човека с одвојеном главом од тела. Пошто је по костуру било много тешка камења, грудни кош и глава су јако оштећени. Покојник је био го голцат, јер ни најмањег трага не нађе се пород Дело XVII о О