Дело

ЈУНАК ПАШИХ ДАНА 411 — Није нерасположење; он вас, шта више, воли. Њему је баш жао што се не жените! Сретен заусти да рекне нешто, али се уздржа. У тренутку реши се. — Па лепо, г-ђо, кад тако велите! Рецимо да сам се решио на женидбу, би ли ви мени могли наћи девојку какву ја тражим! Признајем да међу мојим познаницама нема за мене прилике! — Причекајте! — рече г-ђа Станићка, па се диже и оде у другу собу. Замало и врати се носећи једну Фотографију у рукама. — Шта велите за ову девојку? Доктор узе Фотографпју и загледа се. Дивна слика млада девојчета. Он се заблену. — Па још и новаца! — рече г-ђа Станићка. — Тридесет хиљада Форината! ПЈта велите? -— Лепа ! — Али је још красна и васпитана. Говори немачки, Француски, мађарски. А што је најглавније — јединица! — То је лепо! — Па шта велите? — Опет овако не велим ништа. Морам се с њом видети, разговарати... Разуме се. II то ћу ја све удесити. Ја ћу је дозвати у госте. То је кћи моје некадашње најбоље пријатељице из пансиона. Мајка јој је красна душа, а она је на мајку. Мила моја Јелчице! — рече г-ђа Станићка пољубивнш ФОтограФију. — Пристајете ли. дакле, да је позовем! — Пристајем и бићу вам веома захвалан! — Још ће вам се боље допасти кад је познате, јер је још лепша него у ФОтограФији! А наивна као голубица! Право, правцато дете! Добићете дете, г. докторе ! — Хвала, г-ђо! — Е, драги мој докторе, та ми је идеја пала на памет кад сам вас позвала да ми дођете. То смо, како изгледа, свршили, и. не знате, како се радујем! Баш ми беше криво кад