Дело

414 д е л о Прииципи победе дознаће се само пажљивом и дубоком студијом оних погодаба и чинилаца, под којима су извесне ратне оиерације изведене. Студија је ова савршено независна од епохе, у којој су се операције изводиле. Она не зависи ни од тога, против кога су се оне изводиле — против звера или иротив човека. Овако умовање може се назвати нарадоксом. Све једно, назовите га, како хоћете, верујте, истинитост његова не губи тим ништа. Да је пак овакав закључак истинит, мало ћемо се побринути, да га докажемо. Узмимо н. пр. борбу човека са звером. Замислимо н. пр. борбу шпанског тореадора са силним и раздраженим биком. Бик је животиња фисички јача од човека. Ну човек је интелектом јачи од бика. Против Фисичке снаге бика човек ставља свој ум. Он се користи оружјем као моћним средством, које му природа није дала, већ које је он сам створио. Ово оружје допуњује његову Фисичку немоћ и служи му као моћно средство за борбу. Ово је материјална спрема човека борца за борбу. Ну борац, пре но што борбу отпочне , треба најире коренито да проучи начин, како се његов противник бори. Тореадор добро зна , да ће се бик , његов иротивник , старати свима силама, да га роговима пробурази. Он зна и то, да ће бик, у моменту кад треба ово да извјзши, сагнути главу земљи, а овим ће му изложити најосетљивију тачку свога тела за одсудни противников удар. У овом моменту, кад бик обори главу земљи, борац треба снажним ударом ханџара да изврши одсудни удар, и то само ударцем у једну тачку — потиљак. Удар треба да је што силнији, те да борац одједном бика уништи. Проиусти ли борац овај моменат, он је уништен. Ну за овакав смртоносни удар, који борац треба да нанесе своме противнику, сем Фисичке снаге борчеве, потребна је и морална снага — храброст, хладнокрвност, а, поред ове, још и вештина, да борац забоде ханџар на место где треба. Према овоме за сваку борбу без изузетка постоје три главне погодбе: сила, не само Фисичка но и морална; иознавање