Дело

36 Д Е Л 0 веку проширен и зваше се Врбашки Град, а тек се доцније под њим основа варош Бањалука. У чаршији се налази у источњачком укусу озидана кираетана (мухамед. читаоница). Лепа је болница и Фабрика духана. Шеталиште с-е пружа читав час алејом до касарне на Врбасу. Православни имају 1 цркву, католици 2, Јевреји 2 храма а мухамеданци 32 џамије. Сем тога постоји 1 штампарија. У овој се вароши родио књижевник Иван Фрања Јукић. На 20 минута од вароши подигли су католички калуђери траписте манастир. Браство броји 250 чланова, који се баве земљорадњом. сукнарством. сточарством и варе пиво Сем тога издржавају и уче редовно до 70 сирочади. По њи хову типику не смеју никад ништа говорити, сем поздрављања, молитве и црквеног појања. Градишка (Бербир) (5353 ст. и 149 војн.) лежи на Савп и котарско је место; Костајница (1574 ст.) на Уни, преко овс реке води мост у аустр. Костајницу. Дубица (3297 ст.) на Уни; Пови, варош од 3267 ст. на стави Уне и Сане; Дервента на Укрини са 5328 ст.; Брод (1812 ст.); Сијековац на Сави има железничку станицу и пристаниште за бродове; Тешањ је на извору Тешањске реке и с обе стране реке Радуше са 6.736 ст., важно житарско место у Посавини. Ова жпвописна варош беше негда главно место бановине Усоре. Добој, варошица на Босни, са 2768 ст. Близу Добоја је, јужно, на железничкој станици, местанце Усора, где је год 1415 био страшан бој између Маџара и Хрвоја. којијеводио поред православних много богумила уз припомоћљурску. Ово је био први заједнички рад богумила с Турцима, ма да су они и пре тога у неким односима стајали. У овом је местанцету сад стовариште Фирме Марпурго и Паренте за извоз босанске растове грађе, а сем тога ту је основана и Фабрика шећера; Прњавор са 2146 ст ; Приједор је прилично место о 4.999 ст. Лежи па десној обали Сане, баш на оном месту, где се равница сужава пред стеновитом клисуром. На успртим стенама око саме вароши легу се акмаџе (соколови), које богати бегови у пролеће хватају и до августа већ толико науче да иду с њима у лов на дивље голубове 6. Тузлански округ има 358.990 ст. а подељен је на ове котаре: тузлански, грачанички, градачки, брчански, бе-