Дело

КЊИЖЕВНОСТ 469 саиувао, да се не изгубп у ситницама свакидашњости. За такве внше ндеале не бејаше у ослобођеној Бугарској зем.Ђишга. Већпна народа беше састављена од људп непнсмених, занатлија и радника. А и оно мало писменпх људи жнвот је провело не са књигама, него у раду, у борбп. Али. и ако је било неспособно да створи пдеале , ово је покољење бар за дуго чувало старе традиције, у пркос свима партпјским трзавицама , те се умело одушевпти за велике народне идеале. Покрет за сједињење северне и јужне Бугарске, пзазван*неколицином полптичких авантурпста пробудио је био у народу силно одушевљење, те је с тога и могао бити крунисан успехом. Данас би већ било немогућно изазватп сличан покрет. Данашње је покољење изгубило сваку веру, а један је део његов продао душу ђаволу. Епоха терора, у којој су главну улогу нгралп баш некадашњи радници у великпм народним покретима — Зах. Стојанов, Ст. Стамбулов п др. убила је ово покољење, давши маха да се код њега развпју нпскп ннстпнкти. м3а ово време је одрасло староме на смену ново покољење које немајући славне прошлости гораше од жеље за — сјајном будућношћу. а њу је оно гледало у карпјерн, сјају и богатству. Посматрајући буран, алн безпдејан друштвенп жпвот у младој кнежевпни, ово се покољење, бар у већини својој старало да добпје спољна обележја знатности и образованостп. Без дубоке културе, срца н ума , не осећајући ннкакву унутрашњу потребу за такву културу, лишено чак н опих, ма и не тако сплпих хуманих осећања која нзазива опшга несрећа, — ово је покољење, наследивши велнку и преФињену сервнлност, улетало у борбу са младалачком нерасудношћу н то у оне редове који воде најбрже жељеним сврхама. Ова јагма за наградама поста тнпична за нашу ннтелигенцију, пзменнвши се само унеколнко под утицајем последњих догађаја н особите природе којом се одликује систем владавине у Бугарској. Ова природа, коју као да је почела заборављати до крајности обазрива ннтелнгентна гомила за време осмогодшнњег личног терора, састоји се у иромеиљивости режима. Због те ироменљивости поста опасно и врло „пеугодно“ прилазити партији која је на владп. Према онима које ппсу на владн одношај је мало друкчпјп. Њима обично нрилазе онп који у дато доба немају шта да изгубе, али зато впше очекују да добију у будућностп. Којој ће од опозиционих партија прићп поједини, не зависи обпчно, од прнроде уверења и принцнпа. него од „изгледа* које има та иартија. Једино социјалистичка група прави у овом погледу изузетак." „Даиашњу бугарску интелигенцију можемо према овоме да разделимо у две велпке и наједнаке половине; обе су подједнако безидејне, али не и подједнако антисоцијалне: опозициона , и ако је партизанска, опет је у неколико социјална. Нисцу су подједнако несимпатпчне обе, али он не затвара очи пред оним релативно добрим особинама , којима се одликује ова друга. У њој бар има живота, па, природно , и подоб-