Дело

474 Д Е .1 0 Свој карактеристици у потврду нисац наводн један догађај, који му се десио иа лађи, кад је Дунавом путовао. „Један странац, по изгледу Француз, разговараше с једном дамом и намрштено посматраше кретање на лађн. Прпђе му један Румун, н пзмеђу љих отпоче разговор, у коме се, пошго га могох чути, исказиваше за бугарско осећање ненријатна оцена. Кад сазнаде да Француз живн у Рушчуку. Румун га запита: — А, већ сте научнли н говорнтп ваљда бугарскп ? — 0, пе! одгори Француз, никако не. Тај ми је језнк непрнјатан, ннсам га учно и нећу да га учим. Бугари су саможиви, повучени људи; с њима не може да се живи у пријатпом друштву... Его ви дођосте овде до мене п ночесмо разговор... То Бугарин не бп учинио никад. Румун, Грк, иа н Србин, то је нешто друго .. „Ну, било, како било, Србп н у Београду п свуда су предусретљиви љубазни и гостољубиви. То хтедох и дужан бе.јах да кажем, јер сам такав утисак добио.ц Ја бпх с.а своје стране додао, да се н г. Бопчев није умео сачувати од претеране строгости у оценн карактера бугарског. II ако су затворени и повучени, Бугари нпсу с тога мање предусретљнви и љубазни. Једно друго код Бугара не искључује — тако се бар менп чинпло, док бејах у њпхову друштву. — Ова црта није завршена; у овој је књпзп само почетак. С нестрпљењем ћемо очекивати завршетак, јер г. Бончев обећава говоритн о томе, како се мн Срби ионашамо према Бугарима. Камо лепе среће, да се пзранпје почело овако радити! Да Бугари долазе к нама, а ми да идемо к њима; да једни о другима не црпемо обавештењења од странаца, него из својнх сопственнх посматрања — лепо отночето братнмљење не би било овако краткога века. На пскреним је родољубима дужност радити у овом правцу, па ма какве нм се препреке истављале, раду на пут. Г. Бопчев је дао пример, на којем смо му захвални. Дао бн Бог да му се нађе више следбеника! 25—II ј^ВЕТ.