Дело

КРИТИКА II БИБЈИОГРАФИЈА Ушап НегбеН. м. А. бегуја, Тће роог тап'б рагасЈЈзе. (1л>пс1оп Боп^тапб Сггееп апс! Со) 1897. 8° СУ1, 300, с једној сликом и картом Србије. Наши ће се читаоци сећатп, да је један подитпчкп дист крајем прошде године објавно нредговор ка књпзи „нашег пријате.Ђа“ Херберта Впвпјана, пз кога је пзгдедало да је она нншта мање него „Славопојка“ Србнјп. Не назива ди се ова у самом насдову „рајем сиромашна човека“? На непуну педељу дана посде тога чуо се и гдас, по ком је ова књига забрањена у Србијн. Од куд овако чудновата противност ? Писац нам доиста веди у своме предговору: „Нпшта озбиљнијега ннје гшсапо о Србији за последњих тридесег годниа, а у интересу је наше трговипе, наше спољне политике п нашег самопоштовања да се завеса над њом дигне. -- Ја сам 6рижљиво(\\) проучио Србнју и Србе. Ја сам обишао гдавније дедове и крајеве земље : воденице, руднике, манастире, шкоде. ергеде, угдедна добра, касарне и вежбања, осгатке њене прошдостп и поддоге њене будућностн ; ја сам видео народ придиком светковине. у тренуцима кад се спремео за ведике подитичке изјаве и у тренуцима одмора; ја сам испитивао наизменце вође странака, вдадике, архимандрпте, сеоске парохе, начелпике, кметове, оФнцире, трговце, сељаке и саме хајдуке у оковнма; читао сам чудновате прпче и проучавао навпке и обпчаје у свој њиховој живој п старннској оригинадности. — Срби су ми тодико пута понављадн : Ми не гражимо ништа друго до правду, причајте само о ономе што сте видедн. На што сам им ја одговорно : Драгп моји, кад бнх ја испричао н подовину од онога што сам видео, нико мн живи у Ппгдеској не бн веровао. Рекло бп се за мене да нисам опнсивао Србију, већ - Атдантију нли Утопију. — Ја немам аристрасности ни за једну странку у Србији (стр. VII—IX). Посде свега овога, молим вас, читајте ово његово издагање у верном преводу :