Дело

470 Д Е Л О Имена страпака су исто тако непоздауна у Србијп као и по другим земљама. „Напредњаци су били у ствари једна врста консервативаца н ставпли су себн у задаћу да подржавају круну против свакога. Њихова главна снага је била у градовима, али су онн ималп разгранату организацију по целој земљи и придобили су бплп за се већину добрих и од реда људи. „По својој јачини и утицају лнбералн одговарају нашим виговцима, п докле се с јецпе стране надмећу с противницима радикала у отимању од њих властп, желе да буду њенп јединн господари. Они немају правих и тачно одређеннх основа и своју задаћу своде на то да по сваку цену подржавају свога вођу г. Ристпћа и све његове амбиције у пади, да с њиме једног дана деле победу. II према Краљу и према народу они бп* хтели да се иставе као каква Млетачка Олигархија. „Раднкали су уређенп па најширој подлози и успели су да за себе обезбеде бар номиналну преданост п иослушност свнхнајспромашнпјих, најлењих и најпростијих сељака у Краљевин’). Кад год њихове вође желе да држе какву велпку демопстрацнју, онп увек могу рачупати на прн суство од по неколико тисућа сељака, који радо прпмају позив на светковање на рачун партпјског Фонда, и којн ће изгласати ма какво решење, које пм се подносе. Један од мојих пријатеља којп је прпсуствавао на великом радикалном скупу 1896 причао ми је, да од 14000 прнсутнпх само су њих 30—40 слушали оно што се говорнло, док су свп осталн јелн лубенице. Он је к томе додао, да је сваки демостратор добио по трн динара за свој труд. „Али су имена странака прости натписн. На странн власти је ваздан државника, који ннкаквој странци не припадају п који нису међу собом организовани, али који ће увек уметп задобити поверење народа, кад год нх круна позове у службу.... Да се разуме стање домаћнх полнтпчара у Србијп нпје толпко иотребно обраћатн пажњу на имена странака. већ треба чпнити поделу између краљевих пријатеља н непријателшЛ (стр. 15—17) Нисац за тим говори с великом хвалом о г г. Гарашанину и Новаковићу, за тим о г. г. Н. Христићу и Св. Николајевићу. ДПто се тиче вође либерала г. Ристића, он је вешт страначки човек : алн је он самог себе већ надмашпо. и већ је исто толико непопуларап у својој рођеној странци колико и у целој земљи. Многи су либерали у 11) У примедби додаје писац на овом месту: „Да су остављени сами себи, они би били лојални грађани- Али су они били нскварени рашим Фразама, којпма су их учили демагози, и тако су они увртели себи у гдаву чудне појмове о своме врховном господарству ц једнакости- Они мрмљају кад морају да плате железничке карте, јер државну железнпцу сматрају за своју, н хтели би да је туђпнци одржавају. Онп ће банути у најбољу каФану или гостионицу и сешКе уз најпристојније обученог човека кога виде, једпно из тога разлога да утврде своју равноправност, ма да многи други столовн могу бити празни.м