Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГГАФНЈА 477 отвореној борби против њега, и продужиће да гласају против саме своје странке, докле год он остане њен старешина. То је човек више но сум њивога порекла. Пошто је као нрост и го ававтурист ушао у полигику, успео је да постане најбогатијим човеком у Београду.... Он је груб, ружан човек с „пикаднлском брадом“ и потсећа на типичног Инглеза СФранцуских позорница. Његово је понашање у жпвоту нспод сваке критике, а његова несумњива окретност је била увек срачуњена ва његове личне интересе. Његово поштење једовођено у сумњу, алн пошто је гу скоро успео да се онере од једне парочнте оптужбе за подмпћнвање, то нпје моје да о његовим врлпнама изрнчем суд. Ја ћу међу тим пспричати епизоду о његовоме држању наспрам једног мнлионара, које је желео да остави своје нмање на подизање свеучилишта у Београду. 'Гврди се да је он милионара и његове сведоке потрпао у затвор и да их јету мучио под нзговором да су ковали завере против Краља Милана. Његова је намера међутим била да се дочепа новаца, изгубљених осудом за велеиздају. Овај је смер међутим Краљ предупредио, номиловавши осуђенике. Али кад је човек умро, госп Ристић је отворно судску расправу тврдећи, даје завештај био незаконит, поштогаје један од сведока ппсао. Међутпм Ристнћ је пао пре него што је дошло до рочншта, правдп је пуштен слободан лет, и тако Београд данас има своје свеучплиште. Овим случајем се користпо г. ,1аза Комарчпћ као грађом за један од својих романа. Драгоцена Огрлицак 21—22). 0 радикалима и њнховим вођама пема нн једне добре. Још је по најбоље прошао г. Катић коме су писца одвели у Дрквенац. „За радпкалне ми вође кажу, вели он (24), да су то људи без приметних животних извора. који живе од дневног залогаја, и који се хране вересијом по својнм страначким каФанама, с надом да ће једног дана доћи на власт,“ и онда се одужпти. *С поузданошћу се тврдп да радикали престављају велику већину у земљн, алн је тешко одредити праву снагу странака, пошто она што је на влади готово по иравилу успева да себи створи већипу при изборима. Честитао сам једном начелннку на изборном успеху у његовом округу п на слабој опозицији, на што се он насмејао додавши да опозицпја није бнла ни мало тако слаба. — Па како сте дошли до тако јаке већнне? упитах га ја. — Он слеже раменима н одговорн мп подсмешљнвим мпгом: Ет В1зсћеп Нокпзрокпз ? „Многе сам жалбе слушао о несигурностн по,] радикалним владама. Кад сам се једног вечера возио по мраку у Крагујевац... говорено ми је, да то не бпх могао чинити под радикалпма без велике опасностп за свој живот. Кад сам другом придиком био у једној задрузп у Мачвп, старешина кућевни, један напредњачки посланпк узвикнуо мије: Садкад имамо добру владу, можемо седети на пољу, нод нашим лииама до десет и једанаест часова ноћу. Зашто да не ? Зар вп то писте могли увек чн-