Дело

478 Д Е Л 0 Ш1ти ? Бога мп не, одговорн он. Још ире две годнне, док су радокадн бнли на владп, мн смо моралп да се барикадирамо у нашпм домовима, чнм би сунце зашло. Можете појмити како је то било тешко при лепим летњнм ноћима! Под радикалима у земљи пијебило никакве безбедности. Мн смо увек моралн ићн под оружјем. Ми ни саму нашу децу нисмо смели слати без пратње пи у школу ни у поља. То вам је било право опсадно стање... — Од куда је долазила опасност? Запнтам ја ваљда од хајдука? — Не баш од правих хајдука, пошто онн обичпо остају у горама и само кад-н-кад силазе у равннце. Али се сваки хрђав човек користио општом песигурношћу или апатијом или чак н симпатијом власти. Ја ћу чам дати прпмер о њнховом држању. Пред саме изборе дошао јеједапчовек у моје дворнште п предао ми је једио ппсмо у коме мн се наређивало под претњом убис.тва да у дупљу нзвесног дрвета оставим пет стотина дуката за двадесет и четири часа. Тај брат пије нп покушао да бежн, већ је сачекао да мој син и ја прочитамо писмо. Мој је син хтео да га преда власти и притвори, али сам ја знао да кад би ми тако учпнили, мн бп по свој прнлици били сами притворени: он бп казао да није донео писмо, и њему би се веровало. То је била подвала да нас уздрже од суделовања у пзборнма. Тако смо ми пустпли овога да нде, и тек ради Форме смо га прнјавили иолнцији: алн, као што сам и очекивао, она није хтела нншта да нредузимље ио овој пријави. Мп међу тпм нисмо послали дукате.* (25—27). У Врњцима је писац бпо угошћен од једног анотекара , који тамо пма свој летњнковац и леп врг. Апотекар му се са тугом жалио „да су рпдикали дошлн једпс ноћЦ , кад он није био ту , н почупалп му све бпљке. Он је додао, да су то познате кукавпце и не би се смели усудити пн да приђу његовој кући, да је он био ту“ (259). „Једпог вечера смо билп сели,~ нас око тридесет до чегрдесет , да вечерамо нред једном сеоском крчмом. Нека сирота жена се појавила у сред вечере, н молила је меспог лекара, да одмах дође њеном мужу, којн је био тешко рањен... — Јесте лп донелн новац да мн платите таксу ? упита је брутално лекар. — Не ја писам новац са собом донела. — Онда нднте кући. — Алн је моме мужу озбнљно зло, он је сав у крви. — Па ако је, шта се то мене тиче. Ако хоћете моју услугу вп морате илатити. II лекар је продужио своју вечеру с особитим апетитом.... Интересно је да се забележн да је овај лекар угледан радпкалац.... (276—277). Ово се ппсцу десило у Богатићу. Кад говорн о задаћама Србије н о њеном међународном положају, нисац се јавља као њен убеђени пријатељ. Познавајућн н. пр. Инглезе да се више ннтересују за иашу отаџбину, он овако завршује своју књнгу; „Ма да је Србпја за сад мала и сразмерно слаба, ипак распад Аустрије