Дело

484 Д Е .1 0 Сем тога, горња вода. која би и продпрада у буеарску макишку воду, у стварп и нпје барска вода, од које се толпко плашимо , јер баруштине могу се стварати само на непробојном земљпшту н које лежи тако, да вода не може отидати. Међутим нробојнп слојеви макиша, имају савршепо исти значај и треба их сасвим опако сматрати као и пробојне слојеве и свакога другог комада земље, шта више због дебљине сдојева у Макишу и врло Фине земљасте масе тих слојева, макпшко је земљиште и тамо, где бн слојеви пробојнн били, боље од већпне другпх врста земљишта. Као што се из свега овога види, оно познато нам геолошко доказивање о пробојностн макишких слојева у овом нашем случају с хигијенскога гледпшта није имало апсолутно никаквога, ни теориског ни практичнога значаја. На завршетку овога одсека у своме извештају вели Гертнер, да се сасвим иоуздано може тврдити, „да је аодземна вода, која доле у бунаре долази, изврсно ироцеђена; она је без бактерија и остаје таква иод нај• неиовољнијим ириликама, иа и онда, кад је макишка равница иоилављена и 3 метра иод водом и тада се у макишким бунарима налази само чиста иодземна вода. Према томе, код иравилнога одржавања водовода, сасвим је искључена оиасност ио здравље људско од иодземне воде, која у макишке бунаре долази, тако да и за време еиидемија, велн Гертнер, воду из новога беогр. водовода није иотребно кувати. По себи се разуме, да се у сваком случају инсталација водовода мора увек одржавати иотиуно у исиравном стању, а то се, вели Гертнер, код добре управе водовода може лако п поуздано постићп. После тога Гертнер прелази на хемиске и физичке особине воде. Говорећи о хемиским особинама воде новога беогр. водовода, г. Гертнер пре свега вели „да је неразумљиво како се можв тврдити, да у тој води има МНОГО органских материја; тако мало органских материја, као што је у макишкој иодземној води нађено, тако се мало налази само у чистим водама и иридолазак неароцеђене барске воде тиме је веК искључен.и Исто то велп и за азотну киселину. Колнчине азотне каселине, које су у макишкој нодземној води нађене, тако су мале, да према њима апсолутно не може бити говора о неком мешању с нсчистом водом. Нрема количинп азотне киселипе у толико пре не може се сјмњдти у доброту макишке подземне воде, што и друге воде, пз околине, које се као чисте сматрају као шго су вода у онштинском бунару код сењака, бунарске воде код Тоболара и ВајФерта, мокролушка подземна и изворне воде топчндерске и Беле Воде, све те воде према подземној макишкој водн у опште нре имају више но мање азотне кпселине. Што се тиче амонијака па и сумиорводоника. они су готово редовни пратиоци подземних гвожђевитих вода.