Дело

492 Д Е Л 0 изложен, ако има, као што је готово свуда, своју сопствену стабилну уираву н своју сопствену админпстрацију. Кад је пак водоводу све то дато, онда разуме се да п варош има и права и дужности да захтева, да је Функционисање целога апарата у свима правцпма беспрекорно.а „Мој рад не би з >лудан био, ако бп успео да уздпгне поверење према водоводу и да на срећу Београда покрене радове на успешном развијању ове одвећ важне установе.“ Старинско труње грчко и латинско у песмама Војислава Ј. Илијћа. Написао Лука Згта. У Бјшнкову Колу за г. 1896. бр. 20—23. У овом иознатом чланку г. Л. Зиме, у ком се износп низ погрешака протпву класичне митологије н у опште грчко-римског старинства у песмама нокојнога Војислава, имају но мом мишљењу многе неумесне замерке. Тнм замеркама ја сам рад посветити ово неколико страница. Али то чпним једпно с намером, да би суд о нашем песнпку и с ове стране био нравилннји, а никако (потребно је, чпни се, изреком да кажем) да ■одбраним Војислава од прекора, да је старо доба слабо познавао, јер га од њега нико не може одбранитн. Ипак слободан сам узгред приметити, да ја његово позанмање из грчко-римске старпне објашњавам само искреном спмпатијом према том заиста лепом доба, а не каквом паопаком амбицнјом. Нсто тако оп је по мом мишљењу према својим и нашим приликама учинио и у овом погледу доста. За то би, норед онога што ће се даље поменухи и поред многпх других места у његовпм песмама, доказом могли послужитп н.пр. ови стнхови : Стубовп Капигола, н горди Пантеон с њима, К’о црне, огромне масе дижу се у небо горе, II Тибар јасније шуми. Но близу Форума самог, У храму Изиде бледе, звуци се весели хоре: То Хелагабала Август саиску божицу слави Итд. (стр. 111). Они мени казују, да је нокојнпк знао и да на Капнтолину беше стубова (од Јупитрова храма), и где је Пантеон, и да је један Изидин храм био недалеко од познатог Форума (и ако није најзгодније речено: „близу Форума самог*), н да је култ те мисирске богиње заЕлагабала добио осо•битог маха, и, на послетку, да је Изида нарочито у Сајпду била поштована. Колпко стручних класпчара у нас знају такве ствари ?