Дело

500 Д Е .1 0 Послс замерака клас. митологији Војислављевој навео је г. Зима н неколико песникових погрешака противу грко-римског старннства уопште. Да вндимо и те иримедбе. Војислав каже на стр. 8: „За владе снлног Августа, у Риму, Умнре Хрнстос.“ По г Зими ту Август не може значпти другога до Октавијана Августа, а Христос је умро после његове владе. Ја мислом да бп се ту први стих могао и овако објаснити: „За владе (познатог) силног Августа (= цара) тј. Тиберија.* Псто тако ја не бих замерао песнику шго Перикла зове автократором атннским: ако тај славнп државник нпје био автократор, ннје био ни много далеко од тога. Војислав вели на једном месту, да су неке жене у Раму бпле обучене у пепло, а на другом, да нека Рпмљанка Јулија има хитон. По г. Зими то не ваља, пошто су пепло и хитон грчко одело. Ја не мпслим софизмом да браннм Војислава, алп што се овде не би могло узети, да су те жене баш у грчком оделу? У првом случају имамо посла с некаким развратним женама а за Јулнју песник нзреком каже да је хетера, те то не би било много чудно. Мало је незгодније, што се на другом месту за једног Грка велп, да је умотан у тогу. Алн ја бнх рекао, да и то ннје бог зна каква погрешка, кад је грчки химатпон у главном исто што грчка тога. Чудннје .је менн, кад г. Зима пише тога, ношто је о у лат. кратко. Саддавидимо и другу половину, коју је г. Зима посветио познатом новом размеру у Војислава. II ако тај део пн величппом нп важношРу предмета не уступа првом, мп ћемо с њнме бити у неколнко редака готови. Г. 3. држн, да је Војислав тпм размером хтео да да хексаметар (тобожни пентаметар да оставим на страну). II онда показује на дугачко, чим се он разлпкује од тог класпчног метра. Али ми немамо никаква доказа, да је Војислав тпм размером одпста хтео хексаметар дада.Само иа основу тога, што је у том стнху шест двосложних п тросложппх стопа, не сме се то нзвести. Све пак остало говори једино за његову некласичпу природу; он је један српски уметнички стих, којн се не употребљава само у епу п елегнчном дпстиху, који место цезура има диересе. који нма слпк н обичне лиценцпје српскпх уметничких метара (о—' о м. —'оо, о—' п оо м. —'о), којп можеш у средини цепатн на два једнака стиха ц који ти је слободно везиватп у строФе итд. Један његов ређи обдпк, управо једка ноловина његова, према акценту да обележнм са —' оо —'о —' о, налази се чак, п ако врло ретко, и у нашпм нар. песмама, нпр. „Чија је војска, Јело?“ — „Стевана бана, Нерои (Вук, I, 1891, 376) [молим само да се из тога не изводи, да сам ја противан метрпчком нринципу, који је г. 3. пзнео за наше нар. песме у Раду Југо-