Дело

Д Е Л 0 о 99 Предавања из минералогије. — Миливоје С. Добросављевић, нредавач, штамнао је Предавања из мпнералогије за ученике II разреда гимназије. Књига је изишла у Пожаревцу, а цена јој је 80 п. дин. По д,ска прнвреда. Уџбеник за школу и народ, израдио Наја Т. ТодоровиК—Ђаковчић. СточарствО' - Делце ово, које има 51 страну. израдио је писац по програму, који је нрописан за предавање пољске привреде у VI разреду основне школе (више). Оно је управо наставак прве свеске под тим истпм натписом, која је изишла у издању Стеие X. Поповића, књижара у Крагујевцу (1892 год ), и која садржи поуке : о ратарству, градинарсгву, ливадарству, воћарству, виноградарству и шумарству« Сад је овом књи.кицом обухваћен оншти део сточарства с неким оде.Ћцима из посебног дела лсте науке, који су у програм унесени. Ну, осем ученика VI разреда основ- школе, којима је поглавито намењена, књигом се овом корисно могу послужити н ирактнчнп пољопривредници и и сви онп, којп желе да про\че правила рационалног гајења стоке, а таквога дела, колико пам је познато, нема у нас наплсапа у оваквој целини. — Цена је 80 пара, н добија се у књижарницп Вел- Валожића у БеоградуТеобромин у едемима болести срца. Под овим називом наииеао је књигу Др. Чеда М. Михаиловић, која је одштампана пз „Архива за целокупно лекарствои. Хришћански брак. — Архимандрит НићиФор Дучић написао је књнжнцу под натписом ХришАански орак. Књигу је ову наградио Архијерејски Сабор са 3 )0 динара из црквенога Фонда; а штампана је у државној штампарији краљевине Србије. Књига има 81 страну, а стаје 1 динар. Амфитеатар Фланнјев. — Из Дневнога Лнста одштампано је занимљиво предавање Ст. В еселиновића, проФесора, под именом А.чфитеатар Флавијев или Еолосеум. Ово је иредавање писац држао у бзгословији као морално поучну беседу. Цсус Христос. — Пз Весника <рпске н,ркве одштцмпано је предавање протосин1)вла Внктора: Псус Христос ио народним аесмама. Цена је књизи 20 н. дин. Овај слаб нокушај, да се изнесе како наш нар?д у евојим песмама сматра Исуса Христа, написан је без икаква обзира на савремено проучавање извора садржине уг народним песмама. Именик. — Из „Вееника српске цркве“ одштамиан је Имсник (каталог) цариградских чатријара, рнмских аааа, сраских арво-јустинијанско-оридских архиеаископа и жичкоч/пских ар.сиепискоаа и аатријара. Овај је Именпк саставно лпо разнпм каталозпма ц историјама* епископ Никанор Ружнчић. Књпга је штампана прошле године у штамп.|ријн Петра Танасковића на 8°, има 88 страна. Класнци у иреводу. — Изишла је књига са натписом: I Корнелије Неиот. УКивот славних војсковођа, са кратким уводом о самоме писцу. Превео с латинског п објаснио С. Калнк нроФес >р. Цена 2 динара. Штамцарија Драгољуба Миросављевића. Београд. Ово је прв I књига збирке класичних писаца у нреводу српскоме, на којој раде неколнко наших гимнасиекпх проФесора класичних језикаБосна пХерцеговина. — Из Дела је одштампана ова лепа етнограФска расправа Свме 'Гројановића проФесора. Цена је 1-50 дин О Светоме Сави.— Из крагујевачке Лотпоре“ одштампана је у засебну књижицу беседа Петра Стокића, предавача, О Светоме Сави, коју је говорио 14. јануара. Срнске области XIV века и војводе у њима. - Под овим натписом излазила су „историско-геограФска расматрања“ Ј. 'Б-Кр. у „Днгвноме Листу“. Ова се »расматрања“ не одлпкују ни критичношћу изпора нп поузданошћу Факата, већ су само несређена грађа иеториска. Критика Малинине „Латинске Гра.матике“. — Јанко ЛукмИ написао је о књизи Владимира Малине „Латинска граматика за шк. и прив. употребу“ (Беогр. 1894.) врло опширан реФерат у засебној брошурн (8°. стр. 34 , Пожчревац, 1898., без натписнога листа), која је ово дана нзишла на свет. Критичар објектпвн > износп све и добре н рђаве странс ове граматике, по којој се већ три године у некнм нашпм гимнасијама иредаје латински језик. На крају предлажс шта све треба писац да учпни, те да му књига у новом издању буде „н од користп н подеена за децу“. Лекцпје нз петорпје српске књи-.кевности. — О Лекција.ча Жпвојина Снмпћа, проФееора, изишла су до сада два стручна реФерата. Један је од Радивоја Врховца, проФесора, у Бранкову Ко.гу, а други је од С. у Сриској Застави. Оба ее реФерата неповољно изражавају о Лекцијама и наводе да се у њима нигде не види, да је сам писац дошао до оцена појединих књпжевника и њиховнх дела, већ је нозајмљивао туђа мишљења нз Новаковпћа, Бошковића, Вуловића и осталих писаца. Сем тогл је и ред, којим су појединци писци изложени , изнесен без пкаква оправдана разлога. Прпвредно културна носматрања. Из „Одјека“ одштамнана су у засебну књпгу Привредно-културна аосматрања, белешке