Дело

ТРЖИШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТПНА 57 Јосиф је Седле био двапаест годпна старпји од своје сестре Бно је у цивилној служби Источно-Инђијске Кумпаније, а у доба, о којем причамо водио се у Шематизму одељења за Бепгал. као порежџија у Богли Волаху, почасном и доходном звању, као шго се већ зиа. Ко бп хтсо да дозна до каквога се внсокога звања у тој служби он подпгао, нека потражи тај пернодпчни спис. Богли Волах је у лепом удаљеном мочарном крају, где су ритовп чувенп са лова на шљуке, а где не ретко може да се натраиа и на ио којега тигра. Само за четрдесет' миља одатле је Рамгунџ, где је суд и каваљериска васарна. ТакојеЈосиФ ппсао родитељима, кад се примио за скупљача данка. Он је у том месту проживео сасвим сам око осам година својега века, једва дваред у годинп видевши по којег Хришћанина, кад бп одељење дошло да однесе њнме прикупљене дохотке у Калкуту. На срећу он ту стече болест у јетри, те се ради лечења нстеврати у Еврону, што му постаде извором велике удобности и забаве у родном крају. Није становао код оца у Лондону, него имао свој бећарски стан. Пре него што ће отићи у Инђпју био је врло млад, те се пије могао наслађавати задовољством, које може да пма човек, којн у граду станујс, алп се сад одаде тому преко сваке мере. Ишао је са својим коњима у Парк. Ручавао је у гостионицама ирвога реда (јер Оријенталнога Клуба нпје било). Похађао је позорпшта, како је то бнло у моди у то време, или се иојављивао у онери у ускнм панталонама н у тророгом шеширу. Кад се вратио у Инђију прпчао .је обично о том иеријоду својега живота са велнким одушевљењем, и оному, којему је причао, морало се учлнитн : да су он и Брамел једно нсто. Алпјеон овде био тако далеко од тога као год и у Богли Волаху. У ирестоници је познавао једнога једннога човека и да то није бно његов лекар н његове иилуле, погппуо бп од досаде. Био је лен, зловољан н ЂопуГпапХ. Појггве каквога женскога бојао се као ђавола. Отуда се и регко иоказивао у домаћем кругу у Расел Скверу, где је све било весело, п где је шала његовога доброђуднога оца вређала његов атоиг-ргорге') Много се једио п страховао са своје гојазности. Овда онда би учинпо ио којп очајпички покушај да се отарасп своје претеране дебљнне ; алп бн лабавост и воља за ужпвањем убрзо падвладали те жеље за реФормом, те би се опет враћао на своја уобичајена сва три оброка. Нпкад аије био одевен кано је ишао рсд, али је мучпо јежеве муке да улепша сво.је гломазно тело, те је с тога много часова проводно у том послу. Послужптељу му је ишло не може боље битп само од његове гардеробе. На његовом је столу било толико помада н есенција. колико у ма ко.је изанђале лепотице. Није пропустпо ни један опасач, мидер пли прслук само да доведе свој струк у ред. Као п сви дежмекастп људп, хтео је да му одело буде прнпијено, те се још паштио п да буде од шго свеглијих 11) Таштина, осетљивост.