Дело

ТРЖИШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТИНА 65 Озберн, родптељп одоше, по позиву, на ручак код одборника Бо.та, у Хајбери Барну, алн се подиже таква холујина, каква се само воксолскнх вечери наклопи, те ти наш младн свет мораде остати код куће. Како се впдело г. Озберну нпје ни мадо бпло криво на тај случај. Он н Јоспф скресаше подобру порцпју порто вина оаако Ше-а-1:е1;е, у трпезарпјн. За то време је Седле испрнчао масу својпх најбољих прнча из Инђије. јер је у мушком друштву био је веома одвезана језика. Затим је у салону домаћицу замењивала Амалија Седлејева. Ово се четворо младпх то вече тако пријатно проводило, да се изјаснише: како нм је гад пре драго, него неправо, што им је бура омела одлазак у Воксол. Ђорђе је бпо кумче Седлејево, п већ се двадесет и трн годпне сматрао чланом ове породице. Кад му је било шест недеља добио је био од Џона Седлеа сребрну купу. На шест месеци добио је био цграчку од корала, са златном пиштаљком п прапорцима, а чим је поодрастао редовно је добнјао поклоне о Божићу од овога старога џентлмена. Још му је живо бнло у памети како га је често макљао прн ноласку нз школе Јоспф Седле, одрастао цнпов, док је Ђорђе бпо десетогодишње дере. Једном речп, Ђорђе се толико већ бпо зближио са оеом породпцом, колнко се то год могло више свакодневннм општењем с њом. — Сећаш ли се, Седле, како си беснео кад ти оно ја осекох кпту на једној твојој хесенској чизмн, и како ме Мис... овај... Амалија спасла од батина клечећи и вичући што игда може, да не бијеш малога Ђоку? Јосиф се тога значајнога догађаја врло добро сећао, алп се сад клео да је савршено заборавио. — Добро, добро. А зар се не сећаш како си пре поласка за Пнђију дошаоуједном гигу') код Др. Суиштела да се видимо, и како сн ми дао пола гвпнеје. па ме потапкао по главп? Мени се све бпло увртело у главу да сп тн седам стопа дугачак, па сам се просто нренеразпо, кад о твојем повратку из Ииђије вндех да ннси нншта већи од мене. — Како је то лепо било од г. Седлеа што вас је потражио у школн па вам и новаца дао! — кликну Ревека веома блажено. — Да; н то чак пошто сам му п ките на чизмама исекао, Деца ннкад не заборављају те дарове за време школовања, па ни даваоце. — Мени се страшно доцадају хесенске чнзме — рече Ревека. Џое је Седле био нросто заљубљен у своје ноге, и редовно носио ту гиздавачку сћаиззцге, те га ова примедба у жицу дарну, и ако је после ње одмах подвукао ноге под столпцу. — Мпс Шарпова — рећн ће Ђорђе Озберн — пошто сте ви вештак у том, то нам нзрадпте једпу слику о том псториском догађају са чпзмама. Седле да буде у кожним панталонама са оштећеном чизмом у једној руци, а другом да ме држи за колир од кошуље; до њега нека клечн ’) Неке отворене двоколиде. Дело XVII о