Дело

ЦРНА ГОРА у ПОЧЕТКУ XVII ВЕКА 75 Црне Горе1), и ако у томе немају права, јер је Болица могао познавати прилике у Црној Гори боље него нкоји други, за доказ чему служи не само онај његов исцрпни састав већ и депеше которских провидура, упућене млетачком сенату, од 1611—1614., које су пуне података о раду двојице Болица, Франа и Маријана. II управ због оспоравања вредностн Боличину спису од стране писаца, којп би хтели да је Црна Гора била независна од Турака у почетку XVII века, и због приписиване му неке пристрасности, хоћу да покажем да је у питању самосталности Црне Горе тога времена казивање Боличино тачно, јер се у главннм тачкама подудара потпуно, а у иојединостима допуњује подацима с друге стране који најречитије казују да је у то доба Црна Гора била саставни део турске царевиие и у адмипистративном иогледу иотиадала иод санџакат скадарски. Подаци што их имам при руци јесу до сада необјављени: а) ирилог релацији Петра Вуди еиискоиа Заие (Задримља), од 15. сеит. 1621. год., упућена кардиналу Гоцадину* 2) и б) деиеше которских ировидура уиуКене сенату из ирве и друге десетине XVII века. Познато је са колико су опрезности и ревности млетачки поморски капетани и провидури, посланици и резиденти извештавали млетачки сенат и о најмањем догађају, што се збивао у њиховој околини и домашају. Отуда депеше млетачких службеника упућене влади зас-лужују нарочиту пажњу. У млетачком државном аркиву (АгсћНш сћ 81а1о) у свежњима депеша кнезова и капетана млетачких градова у Далмацнји и Арба]) Имена њихова в. у Моп1епе§тш-и, Бранково Коло, бр. 30, стр. 917—-950. 2) Уз Ке1аИопе СаНа а11’ ШизСпззто еС геуегешИззшо 81§пог сагсНпа1е бохгасНио, 0а1 уезсоуо зарраСепзе, чији се пренис налази у млетачком архиву у свежњу депеша млетачкога резидента у Напуљу, упућених већу десеторице (Сар1 сопз1§Но с!е X., Бјзрасс1 Ја ХароН) прилодмн је један прилог, у нечитком нрепису, у коме се у 10 тачака, у главном набрајају иста племена и главнија места која је и Болица опиеао у свом опису. 0 свима тим племенима и крајевима, где је Црна Гора под бр. 4., вели се зо)ЦеШ а1 Тигсо Данас, кад се зна Боличин спис и кад би се с њим упоредио овај нрилог редацији, рекло би се на црви поглед да је ово прост извод, ну тога не може бити, јер је Бодица свој сппс 1614. средио у Млецима и није био иознат ширем кругу , а релација с прилогом нанисана је у Риму 1621. год. Једнакост потиче, дакде, од обоетраног по* знавања правог стања, које је епископ познавао као и Болина .