Дело

ЦРНА ГОРА У ПОЧЕТКУ XVII ВЕКА 79 који кроз побуњене крајеве не смеју ићи. Уз то му јави том истом депешом, да Турци немају успеха у нападима на Брђапе те је неколкко гласпика (чауша) отишло у Црну Гору да тамо сакуие људи, с којима ће обновити напад на Брђане — (а1сш11 с1паи881 зопо ап(1аћ рег И Моп1епе§џо аИ аИппаг (И сјиеПе ^епћ рег Иаг]1 — разуме Брђане — (И поуо Г аббаћо).1) Побуњена племена Турци не савладаше, већ ова постајаху у толпко необузданија, у колико им по прпроди положај беше подесан за успешну одбрану и турска сила недовољна. Не ограђујући се само да одбијају силу противничку, Бр^ани у згодним тренуцима испадаше наносећп непријатељу велику штету, те на Порти беху незадовољни неуспехом. Неуспешно ратовање трајало је 1609.—1612., када у помоћ скадарском санџак-бегу понова би послан босанскн паша, који се и поред велике војске, после многих безуспешних покушаја, мораде задовољити са мало пљачке задобивене у Белопавлићпма , ну не јунаштвом већ преваром.") Те исте године 17. октобра котор. провидур Захарија Соранцо јави депешом поред осталога п то како је тих дана отишао у Цариград цетињски кадија с неколико црногорских иоглавица, који имају тамо да траже укидање извесних намета, што их од њих траже бегови и да се туже на ПаштровиЛе. (8> е раг1ћо п111ташеп1е })ег Соп81ап1Јпороћ И сас11 соп а1цпап11 сар1 сћ Моп1епе§то сће соте п111татеп1е бспззГ), ћочеапо 1аге. сћсепћо рег 1П81аге 1а 8о11е\а1Јопе с!е сегћ соп1гЉп1тш еб1гаогс11папе, сће а Сјпеће 1егге успоопо г1сегса!е с!а1 ћећ1 е! апсо рег 1атеп1аг81 Пе1П Ра81гоУ1сћ1)Г) Следеће, 1613. год., за војсковођу војсци, која је пмала раскрститн с побуњеницима, би послан Арслан паша, који се са седам санџак-бегова крете на Брда, да их примора на послушност. Уза њ беху Црногорци. 1 21) Депеига Франческа Морезини сенату од 15. иовембра 1609. 2) 81аппе књ. XII., стр. 185., код Болпце у опису санџаката скадарског, 3) Овде споменуте депеше нема са осталима у свежњу, у аркиву млетачкоме. 4) Денеша Соранцова Сенату од 17. окт- 1612.