Дело

ЦРНА ГОГА У ПОЧЕТКУ XVII ВЕКА 81 дити ма какав турски старешина, који не би нарочито био иослап с ПорЈте (ша ебб1 Л.1 ЈУ1оп1епе§то 1е ћаппо п8роб1о еббег 1ого пс1оМ1 1п б1:а1о роуего, сће поп ћапапо соше ргевеп1;аг1о циапбо уешббе е1; ро1 рег И рппИеддг ске ћа 1ого сопсезбг И Огап Згдпоге, поп роппо аАтеН-ег пе еббег ујб11;аг1 Иа аћго саро 1;агсћебсо сће поп уеп^ћ! соп езргеббо огсИпе <1е11а РогТа).1) Ну тек што се уклонио Арслан-паша, Клименте се поново побунише. Призренски, пећски, дукаЦшски и качанички санџак-бези беху се већ разишли, а скадарски, елбасански и задримски не хтедоше се одазвати жељи пашиној. Паша посла брзо чауше за санџак-безима итто се беху већ разишли, али и ови, једно што беше настала зима и оскудица у храни, а друго због обичаја у Турака не ратовати по Митрову дану, такође не хтедоше послушати. Кад не би помоћи ни од куда паша са својим људима и нешто послане му помоћи из Новога и Рисна нападе и оплени село једно у Васојевићима.* 2) Самовласни санџак-бег скадарски из личне мржње према Црногорцима, и да им се осветн што му пре неколико година, кад беше санџак-бег херцеговачки, не само не хтедоше датн тражени намет, већ га још изагнаше из Црне Горе, у друштву са елбасанским и задримским санџак-безима, не слушајући опомене Арслан-пашине, са три хиљаде људи дође на Морачу с намером да преко еВешкопоља угази у Црну Гору. Спахија Вујо, цетињски кнез, повереник которскбг провидура, извести овога о поступку санџак-бегову, те провидур изасла тројнцу ухода, који га по повратку из Црне Горе известише: како је скадарски санџак-бег захтевао данак од црногорских главара, на што С}^ му, пак, ови одговорили, да му нису дужни ишта давати. У то и Арслап-иаша извести цетињскога кадију иисмом, да су се санџак-бези иодигли на, Црну Тору иротив његове жеље и султанова, наређења, за то нексг им Црногорци не исиуне захтев већ шта више даду отиора. Охрабрен таком вешћу збор одлучи да Турцима не даду прећи Морачу, а у почетку беху готовп да покупе новац и даду га насилницима, ну спротиња беше надала вику да га није 1) У сасдушању уходе Нванца из Букова Цтапаг Не Впсоуо) од 1. октобра 1613. г. 2 У саслушању поменутог Турчина Сулејмана из Подгорице. Дело XVII 6