Дело

92 Д к л о дакле, за сензалеку радњу потребна онолика имовина, какву мора имати париски агенат. На иротив бива не баш ретко, да трговци који су постали неспособни за плаћање буду постављени за сензале, да би се у томе положају могли опет „опоравити“. Исто тако било би погрешно мислити да је у Немачкој ред берзанских трговаца у оиште ред богатих људи. Напротив може се рећи, да разлике у имовном стању баш између берзанских трговаца долазе међу најоштрије имовне разлике у једноме сталежу. У томе ногледу то је ванредно „шарено“ друштво — ту вам је читав низ од заступника највећих банака, иза којих стоје кагштали од 50 и више милијунамарака, иа до најјаднијих сиротних рибица, што живе из дана у дан таворећи с оним сићушним комбинацијама у ценама. По кад што се на берзи „заслуже" грдне имовине, истина већином на начин, што имовине већ по себи велике изванредно набујају и умноже се. но то већином стаје толикога живчанога напора, да живот једнога спекуланта никако није толико за завист, као што то ио неко сања. Не сме се никако мислити, да сваки берзански трговац од реда носи у своме торнистру маршалску палицу богатсва. — Услед тих големих разлика ред берзанских трговаца у Немачкој никако не чини онакву (сразмерно) једноставну класу као што је чине чланови великих енглеских корпорација. То је тешка мана не са. једнога, него из више обзира. Ко стоји изван берзе веома је склоњен у оцени берзе узети на око у главноме ту околност, што се на берзи не баш ретко долази до добити налик на лутријске згодитке, до које се добити сразмерно долази „без муке“,и што се оиет е друге стране често изгубе у игри на берзи уштеде дугогодишњега труда, а на коју игру наводе људе,' који никаква посла и свезе немаЈу с трговином на берзи, разни агенти и објаве комисионих кућа с доста злим гласом. Нредлози, које је учинила комисија (анкета за берзу) за испитивање прилика на берзи, а која )‘е радила последње две године, е правом хоће да се подвргне казни завођење на неекономну и штетну игру на берзи. онако као што иодлежи казни и зеленаштво, и да се огласе да иравно не вреде сви такви послови. У колико се и иначе