Дело

96 Д и л 0 чињеницу нрикривати пуштањем на берзу спекуланата без утицаја, те тако давати великоме капиталу могућност да одговорност за све што бива иребаци на њих.1) Могло би се надати, да би се слични циљеви могли постићи енергичним државним иадзором. Међутим у Пруској може на основи правној министар трговине доста неограничено утицати. Питање би само било, како да се води надзор. У Аустрији постоји државни комесар, који до сада није управо оио кадар ништа учинити. Ако би се установио на берзи суд части било би желети, да се постави државни комесар за тужиоца на начин као што постоји државни тужилац : међутим вероватно да би била иогрешка само суђење предати у руке другима а не сталешким другарима. Не може ли се иак на то рачунати, да ће сам сталеж бити прожман колико је више могуће високим цењењем часности у пословима, цела би та установа била лакрдија и било би боље да се и не установи. Предложено је даље и то, да. се административним берзанским органима -— ,,најстаријима,“ „берзанском комесаријату“ и т. д. придају државни комесари зарад присуствовања при раду. Мање би то било потребно због контроле, а више с тога, да би се од стране државе могли чинити иредлози и да би се о њима могло преговарати са заступницима трговачкога реда. Такав рад није ни сада у Немачкој искључен. По извесно не би се свим тим створило - нншта од иресудна значаја: најмање би се иак успело водити контролу над саобраКајем. Замишља се да је та контрола много лакша, но што је то у ствари. На пијацу за животне намирнице можемо поставити неколико жандара да контролишу, да се не ФалсиФикују намирнице, да мере буду праве и тачне и т. д. Тешко је рећи птта би ее хтело постићи налик на то с одашиљањем на берзу државних комесара, па ма колико н.их било, ма били они колико 1ј Када би ствар дргачије стајала не би у онште бнло разлога берзу ограђивати и не учин..ти да она буде за све отворен трг онако као што је у Хамбургу. Карактер хамбурнпсога трговачкога реда, који има стотинама година старе добре традиције, учинио је, те тамошња скроз слободна берза не само да ае спада у најнесолидније, него сразмерно долази ме1;у најбол>е своје врсте.