Дело

102 Д Е Л 0 На велико његово изненађење жена га дочека љубазно, као да је тек седам сати. И вечера нити је препечена и пресушена, нити је уврела, већ баш све у реду. И он се, разуме се. расположи и разговори, и са свим заборави, да се задоцнио. Док од једном жена врло љубазно: Кад си отишао данас после ручка у канцеларију, мени се нешто нридрема, на мало легнем. и погоди шта сам сањала? — Од куда ја то знам? — Сањала сам, да си ме изненадио оним шеширом. Ах, то је! помисли муж, па опет озбиљно: Ти о њему сањаш и на јави... али ће при сањању и остати. Десетог дана: После три недеље: Он и Она иду улицом; Она весела, Он натмурен; иду барабар, али између њих може да ирође Фијакер. Улазе у помодарску радњу: Она напред, Он за, њом. У дућану пуно госпођа. свакој на лицу иеписана победа, радост и задовољство. — Молим вас, поптто је овај шешир? — Педесет динара, госпођо. — Може ли бити што јеФтиније, пита Он. Модискиња га презриво погледа и оде другој муштерији. — Дакле педесет динара, је л’ те? пита опет Он. — Да. Изволте педесет динара, и мислећи да, је готов пође и позва и њу. Чујеш, болан, купи ми овом приликом и муф: онај ми се страшно отрцао. Он таман заусти нешто да рекне, ал’ она се окрете модискињи: — Молим вас, пошто је овај муф ? Он опет заусти нешто да рекне, а Она га лако ..куцну" ио руци, и он чисто осетн, како га нешто к.љуцну у мозак. Даклем колико рекосте? — Двадесет динара.