Дело

КРИТИКА II БНБЛИОГГАФИЈЛ 141 кановића, то нек иогађају самн читаоди, који ће добити нрнлике да о том суде, кад виде како гласи и понуда пишчева, и реФерат поменуте тројице реФерената, и решење мииистрово. Потписани се, иосле нриличнога премишљања, решно да све то, у овом приказу, изнесе не само зато, да обелоданн једну врло ружну радњу, коју из књижевности треба гоиити, него и зато, и поглавито зато, да спасс државну касу од .једне очевпдне — пљачке. Јер ио ономе што је г. пнсац у сгоме преговору изнео не може бити сумње, да он, поред добивене награде. намерава још неке награде, н мпого веће, тражпти. пошго нам он ту жели иредставпти да је г. Вујић, као миннстар Финансија, откупио за минпстарство Финансија само прве три књиге, а не иело дело, н поигго он чак одриче право министарству и на нова издања прве три књиге, неистинито п протнвно својој понуди износећн да је само прво пздање нрве три књиге његова дела својина мннистарства, а да је он „остала права за себе задржао“! У нотврду овоме иослужнће и рачун, који је он у понуди својој министру изнео: како да држава дело штампа, па да је ие само ништа не кошта, него да, пошто исплати хонорар и иггампарске трошкове, још заради једно 23—26000 динара! По том рачуну пншчеву од дела би се овога добило 86.835 динара, не узимајући у рачун добитак од продаје ових књига другим просвегним и државнпм установама, и приватнкм л ицима. II сад писац, даље, рачуна овако: кад се исплате штампарски трошкови п хонорар, држави би остало чпстога добитка — 23, до 26.000 динара! Пз овога читаоци могу лако израчунатн шта је г. писац, по смерностн својој, за себе задржао Кад од 86.835 динара одби.јете свих 26.000 динара „чнстога прихода*, који би пшао држави, онда остаје равно 60.835 динара да поделе државна штампарија и г. пнсац. Да ли би сад ова подела бпла на равно, или би језичац од теразија прекренуо мадо на страну нашега смернога писца — да оставимо овде без дискусије. Пошто г. Вујпћ овај рачун није усвојио, н пошто г. писац, поред све либералности н наклоностп г. Вујпћеве нрема њему, није могао добпти као награду впше од 9000 динара, он се онда, види се, решио, да ствар изведе тако: да је ова награда само за прве три књиге, и само за прво издање њихово, а све друго остаје њему да и даље — нродаје! Да пустимо сад нека говоре сама акта: I Господину Министру Финансија Скоро је двадесет година, како се бавим прикупљањем старих оригиналних докумената по Србији; а пет је годнна, како се бавпм израђивањем велпког дела „Финансије и Установе обновљење Србиједо 1842 годпне.