Дело

144 Д Е Л 0 Не могућн се, с оскудцце времена, упуштати у подробно разгледање целога дела, ми смо се огранпчили па овлашан преглед , којн даје општп утпсак и сумарну оцену целппе. На такав начпн прегледавши дело ми смо нашлп: Да се оно састоји нз текста, уз који иду израђене табеле и објашњење с неколико ирилога, за тим, из преписа благајничких књига, платних спискова чиновника и распореда и наплате пореза, које чине други и трећи део овога дела. Најпосле долазе преписи разпих докумената, понајвише Финансиске природе, које нисмо могли да разгледамо но што их писац још није средио, а нисмо, ни по тражењу, добили списак њихов , да бисмо могли впдетп ближе карактер њнхов , и где су оргинали , пошто иисац усмено нзјављује, да су неки од њпх у приватним рукама. Текгт расправља поглавито Финансије и усганове од аустријске окупације до 1842. године, а томе, као увот, служи н расправљање Финансија и установа ранијих времена, почињући од самог досељења Срба т ове крајеве. Ми налазимо, да тај увод, којн је обична компилација једнога предмета о коме је тешко пнсати н којн захтева још много монографскога рада, није на месту у овоме делу. те треба да отпадне. Од њега би могао остати део, који говорн о Финапсијама за време турске управе, те бп се онда дело почињало од 1459. године. Приметили смо, такође, да се писац на некпм местима упушта т реФлскснје. којих у делима ове врсте, што су понајпре и поглавпто грађа, треба да буде што мање. Место тога држимо да треба свуда, гдејетоме места, означити где је до сад о чему било друкчијег тврђења у литературп о стварпма, Фактпма и догађајима. којп се у делу овом помнњу и додирују, као што би потребно било да се сва тврђења и наводи у тексту вежу, напоменом испод текста, за дотична документа, на која се пишчева тврђења ослањају. У тексту има и препис извештаја познатог руског генерала Дибића о стању у Србији, који је извађен из „Голубице.“ Мпслимо да би се он само у изводу могао дати, а за остало упутити на пзвор. Што се тиче другога и трећег дела овог спнса, где су преписи благајничких књига и т. д. надазимо, да не би имало смисла штампати га. Ко хтедне штудије чинити он ће тражити оргинале, а мимо то ту има и врло много стварп, које су без научног ингереса. Оргинале би свако.јако ваљало скупити, средити и на једном месту, н. пр. у Академији или Народној Библиотеци, као рукоппс чувати, а препис би се могао откупити за мииистарство Финансије, за библпотеку његову. Оно што би од оригинала било у нриватним рукама, а имало бп вредностн, требало би откупити. Кад би у нас било, да је срећс, државне архиве, опда би свемт -овоме ту било места. Од овога дела сииса (II и III) могао би се штампати као образац по један лист сваке благајничке књиге, или пореског распореда, а тре-