Дело

10 Д Е .1 0 — Допгао је мало прије вапором шјош-Паоло Колнаро, внате, Паоло Ивов! Паоло Пвов! понови Васо, домишљајући се. Је ли то доктор Паоло? пита други. Ја не знам је ли доктор, али, за бога, Паоло Колнаро, син старог Ива, млађи брат Карлов, онај што је отишао из Розопека има више од двадесет година , што се за њега говорило да се потурчио ! — Па он је одавно умро ! рече њеко. — Како је умро, кад ено га у кући, у камари од рицевер! викну Кико готово љутито... Ено га на прозору , пугаи цигару, можете га свивидјети! Гомила се одмаче к средини малога трга, одакле се видио човјек на средњем прозору доњега ката куће Колнарове. На то се диже граја, мало мања него да је Кико гласник иада Плевне. Кико им на претрг исприча понашање Паолово а и разговоре између њих двојице, на, најбржим кораком. отиде низ подграђе, у сусрет Колнарима. У гомили узенхе ријеч вршњаци Паолови. Говорили су сви у један мах, допуњујући један другога. У главноме, видјело се да га се сјећају као кроз маглу. Био је, веле, веома несташно дијете. Нижу гимназију изучио је код мјесних Фрањеваца, вишу у Дубровнику код језуита, па је отишао у Беч да учи медицину и ту зачамао њеких десет, дванаест година, долазећи ријетко кад о Феријама у Розонек. Најиослије пошто се задоктори, спанђа се с њеком пјевачицом, с којом је њеко вријеме лутао по Италији. Говорило се да је и сам пјевао на позорницама, јер је имао ванредно лијеп глас, а основно музичко знање стекао је кодјезуита. Послије је био војни љекар у Србији, иос-лије је одбјегао у Турску и говорило се, да се потурчио из л>убави према кћери њекога наше. Најпосли се ])ашчуло да је умро. То нијесу баш тврдили отац му и брат, али нијесу одлучно ни одрицали. Какво , дакле , изненађење и за Розопек , а камо ли за Колнаре! Католици се враћаху са краја иодграђа, из манастира. 11редњаци, видећи гомилу на сред трга, номислише да се спрема