Дело

12 Д Е Л 0 Старац се заљуља, али га снаха и унук брзо ирихватише. — Тата мој ! врисну Карло... 0, боже свети. шта је сад њему! ТПта је ово вечерас ! Иво је сав дрхтао, али се не бјепге обесвијестио. Он даде знак, да га спусте на иерваз од тгута. Пошто га посадише. хукну њеколико пута и поче шапатом : — Карло, синко, иди одмах у општину, или нађи судију, нека ти даду ђендарв, па ишћерај онога зликовца !.,. Кажи: то је насиље !... Кажи: то је разбојник!... Реци: он нема права... Хоћу, тата! Одмах ћу то учинити! Разумије се, да то треба урадити, али сад, за име божје, смирите се! — Иди ! Иди ! наставља стари... Ми ћемо те овдје чекати ! Ја у кућу нећу крочити, докле... Немојтетако! вели Карло. Ми ћемо најприје сви у ватп дућан, па ћемо се договорити шта да радимо , а ја вас не могу оставити на путу. Је .ги тако, Амалија? Онда она поче заговарати свекра, а муж ухвачив Кика за рукав, погледа значајно свједоке тога призора, који отидоше. За име божје, тпта сам ја крив!? вели Кико... Јесам лија могао...? — Не вичи ! прекиде га Карло. Признај ми све ! Кико исприча све што знамо. Онда му Карло даде наиојницу, рекавши да се торња. За светога Шпиридона, зар само шестицу (грош) за оволику муку! рече гледајући сребрњак на длану. — Ево ти још! ирихвати онај/сагињући се да узме бубуљ... Чекај, да ти придам ! Али Кико даде маха ногама. Хајдемо ! вели Карло... Сад сам сасвим начисто ! Иво устаде, он га узе под руку, на пођоше наелак, јечећи напоредо. Сад сам сасвим начисто и знам шта ми т}теба радити, дода Карло након подужег ћутања... Паоло је дошао, о томе нема сумње , али нема сумње да је и нотпуно луд! Само слушајте! Он понови све што бјеше чуо од Кика, домећући по мало значајнијим нотанкостима, на пр. да је слушкињу ужасно изгрдио, да је по клавиру лупао као бијесан и т. д.